Sukob u Ukrajini podigao cene pšenice i kukuruza, stručnjaci poručuju da građani ne brinu i ne prave zalihe

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije ističe da u Srbiji neće biti nestašica hrane, niti problema sa snabdevanjem osnovnim namirnicama, iako je prelivanje inflacije nesporno.

„Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa 29 odsto u svetskom izvozu pšenice, u isporukama kukuruza 19 procenata, a ulja 80 odsto. Cene žitarica se formiraju na berzama koje se, kao i u celom svetu, prate i kod nas“, navodi Bogunović za „Novosti“.

Koliko će još poskupeti, kako navodi, zavisi od više faktora koji utiču na prinose, a pored ostalih, to su rast cena transporta i azotnog đubriva koje se proizvodi iz gasa.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da će poremećaj na tržištu mnogo više da osete druge države nego mi, jer Srbija nije kupac osnovnih životnih namirnica.

„Stanovništvo ne treba da brine i da pravi zalihe, kao agrarna zemlja imamo dovoljno prehrambenih proizvoda. Na više od 800.0000 hektara je zasejano pšenice, uljane repice, raži, krmnog bilja i sada je najvažnije da se prihrani i izneguje. To znači da se obezbedi dovoljno đubiva, a ima i jeftinijeg goriva, jer su ograničene cene“, navodi Prostran.

Sagovornici beogradskog lista ukazuju i da poskupljenje žitarica odgovora srpskim proizvođačima. Prostran ističe da ne bi bilo dobro da se velike količine „odliju“ u druge zemlje i da bi država trebalo da kontroliše izvoz.

Prema Bogunovićevim rečima, ukoliko dođe do nekog poremećaja na našem tržištu u tom smislu, Vlada ima nekoliko mera na raspolaganju, a među njima su kvote ili takse, kao i zabrana izvoza.

Srbija mora da znatno da poveća robne rezerve

Srbija treba da značajno da poveća sopstvene zalihe osnovnih namirnica zbog rasta cena, krize u odnosima dva velika proizvođača hrane, kao i činjenici da je količina državnih robnih rezervi znatno manja nego što je bila pre tridesetak godina, ocenili su predstavnici stručne javnosti.

Agroekonomista Milan Prostran za Danas ističe kako su nekada državne robne rezerve imale dosta veći potencijal nego sada, kao i da su svojevremeno postojale strateške robne rezerve za slučaj vanrednih okolnosti ili u slučaju poremećaja cena životnih namirnica.

„Nakon 2000. godine nivo robnih rezervi je počeo rapidno da se smanjuje pod raznim izgovorima. Jedan od njih je bio da će Srbija vrlo brzo postati član Evropske unije do čega nije došlo. Sada se suočavamo sa rastom cena hrane tako da bi trebalo da povećamo robne rezerve. S obzirom da je odlučeno da one podmiruju potrebe za tri meseca bitno je orijentisati se na nabavku onih koje su najvažnije kako ne bi došlo do rasipanja sredstava“, objašnjava Prostran.

Republička direkcija za robne rezerve je početkom meseca povećala zalihe koje mogu da zadovolje tromesečne potrebe stanovništva u slučaju vanredne situacije koja bi uzrokovala pometnje na tržištu. Povećane su zalihe pšenice, kukuruza, ulja, šećera kao i energenata, a kada je reč o prehrambenim proizvodima iz uvoza zalihe pirinča, pasulja i soli su uvećane tako da će moći da zadovolje potrebe na period duži od tri meseca.

Prostran dodaje i to da su prehrambeni proizvodi koji bi obavezno trebalo da se nađu u robnim rezervama su pšenica, kukuruz, ulje, šećer, brašno, jedna vrsta mesa i mleko u prahu, a od robe iz uvoza pasulj, pirinač i so.

„Trenutno situacija nije takva da bi morala da se donese odluka o zabrani izvoza strateških prehrambenih proizvoda, ali bi svakako trebalo voditi računa da ne bude preteranog odliva hrane iz zemlje kako bi u svakom trenutku mogle da se podmire potrebe domaćeg tržišta“, navodi Prostran.

Ekspert za poljoprivredu Vojislav Stanković takođe smatra da bi trebalo povećati količine neophodnih poljoprivrednih proizvoda u robnim rezervama kao i da je to isplativo i u manje kriznim situacijama na tržištu hrane nego što je to sada slučaj.

„Robne rezerve predstavljaju veoma efikasan tržišni mehanizam koji omogućava da država interveniše u slučaju kada cene prehrambenih proizvoda enormno rastu i time ugrožavaju standard stanovništva. Stoga bi ih trebalo dopuniti u još većoj meri jer bi se s obzirom na efekat uložena sredstva u potpunosti isplatila“, zaključuje Stanković.

On naglašava značaj robnih rezervi istakavši da je u njima bilo dovoljno zaliha ulja i mesa plasiranjem ovih proizvoda na tržište bi se smanjile cene koje su znatno porasle.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije ističe da u Srbiji neće biti nestašica hrane, niti problema sa snabdevanjem osnovnim namirnicama, iako je prelivanje inflacije nesporno.