Svaki osmi dinar koji privreda Srbije stvori dolazi iz IKT sektora

Statistika pokazuje da svaki osmi dinar koji privreda Srbije stvori dolazi baš iz tog sektora.

Povezati domaću pamet sa globalnim tržištem bio je najvažniji zadatak srpskog IKT sektora. Od tima u garaži do kompanija koje sarađuju sa najvećim svetskim IT igračima – realnost je mnogih timova iz Srbije.

To potkrepljuju i poslednji podaci – u ukupnom privrednom rastu Srbije prednjači IKT sektor i beleži rast od 14 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi RTS.

„Prošle godine smo dosegli 4,1 milijarde. Ove godine prognoze su, ja bih rekao, 4,5 do 5 milijardi evra. I sve ono što je Vlada radila prethodnih desetak godina ulažući na razne načine u razvoj IT sektora sada vidimo te rezultate, koliko je otporan sektor i kolika je njegova perspektiva. Srbija je bila i ostala zemlja poljoprivrede, ali je sve više i zemlja inovacija“, kaže Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

Izvoz IKT sektora je preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta jer našom IT industrijom dominiraju strane kompanije. Stručnjaci kažu da je budućnost industrije u sopstvenim idejama.

„Ja mislim da bi kompanije koje su do sada svoj poslovni model bazirale na autsorsingu, tzv. iznajmljivanju sati svojih programera, trebale početi da ulažu deo profita u sopstvena rešenja. Osim priče o izvozu i promocije prema vani, mislim da sad treba da počnemo da govorimo i o domaćem tržištu koje takođe stvara vrednost, a ponekad ga tokom ove priče o izvozu zanemarimo i stavimo u drugi plan“, kaže Aleksandar Mastilović iz Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije.

Iako IKT sektor nastavlja rast, prete mu izazovi koji se ne mogu rešiti algoritmom. Odliv kadrova, zavisnost od stranih kompanija, nedostatak sopstvenih proizvoda, manjak školovanog kadra sa domaćih univerziteta.

„Uveli smo u osnovne škole informatiku i računarstvo kao obavezan predmet od 5. do 8. razreda i sad već imamo petu ili šestu generaciju koja ima taj ‘algoritamski’ način razmišljanja i usmeravamo ih ka tehničkim naukama i fakultetima. Recimo u Kragujevcu nam nedostaje jedan tehnički fakultet iako je odličan Univerzitet, ali mi se tamo moramo izboriti baš zbog Data centra da imamo poseban tehnički fakultet“, rekao je Mihailo Jovanović.

Korak bliže ka novom tehničkom fakultetu Kragujevac bi mogao da bude već danas nakon posete ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića državnom Data centru. Tokom obilaska, bilo je reči o unapređenju digitalne infrastrukture u obrazovanju i primeni veštačke inteligencije u nastavi.

Nastavak ulaganja u inovacionu infrastrukturu, prema najavama, biće i jedan od prioriteta Programa razvoja zemlje do 2035. godine čije predstavljanje je najavljeno za septembar. Kao najveći izazovi izdvajaju se primena veštačke inteligencije u javnoj upravi i privredi, uvođenje 5G mreže, usklađivanje obrazovnog sistema i potreba tržišta.