Svaki peti učenik probao elektronske cigarete: To je ravno dilovanju droge

Komentarišući rezultate internacionalnog istraživanja zdravlja školske dece koje je u Srbiji sprovedeno 2018. i 2022. godine, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, Nikola Ćurčin, nastavnik u srednjoj školi, kaže da je porast korišćenja elektronskih cigareta među decom zabrinjavajući.

– Kao i sve psihoaktivne supstance, nikotinski proizvodi su opasniji i pogubniji po zdravlje kada se konzumiraju u toku razvoja do 18. godine života. Ogromna je odgovornost onih koji krše zakon i prodaju maloletnicima nikotinske proizvode. Još veća je odgovornost državnih organa koji bi trebali da kontrolišu ovu prodaju i strogo kažnjavaju one koji krše propise, smatra Ćurčin.

Pulmološkinja Tatjana Radosavljević smatra da odgovornost prema upotrebi elektronskih cigareta među dečijom populacijom ne mogu snositi samo zaposleni u školama i drugim obrazovno-vaspitnim institucijama, već da o tome moraju da vode računa i roditelji.

– Pluća dece nisu razvijena, sve što može da naškodi plućima je strašno, a pogotovo elektronske cigarete, koje mogu napraviti trajnu zavisnost, koje se oni posle ne mogu odreći, ističe Radosavljević.

Ona podseća i na istraživanje od pre desetak godina koje procenjuje da će svako drugo dete do 2050. godine imati znakove astme i respiratornih problema zbog velikog zagađenja vazduha, ali i zbog nikotinskih proizvoda.

– U vreme kad se računa da će, zbog svega onog što se dešava našoj deci i deci na celom svetu, svako drugo dete moglo bi da postane osoba sa astmom, pitam se samo ko prodaje te elektronske cigarete i kako do njih dolaze deca. U ovom vremenu, kada nas sa svih strana čekaju razni respiratorni problemi, to je ravno dilovanju droge i pitanje svih pitanje je kako dolaze do elektronskih cigareta, kaže naša sagovornica.

Dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, napominje da elektronske cigarete ni na koji način ne smanjuju rizik od razvoja zavisnosti od nikotina, iako smanjuju neki broj kancerogenih supstanci.

– Ali ako apstrahujemo kancerogene supstance, kao što je katran i druge štetne supstance, ostaje zavisnost od pušenja. Problematično je to što tako mala deca, ako dolaze u kontakt sa bilo kojom adiktivnom supstancom, samim tim uče da se stres i nezadovoljstvo kompenzuje supstancom. Koliko god mi bili zabrinuti jer je u pitanju pušenje, zabrinutost je mnogo veća jer se deca uče da stres u životu okupiraju supstancom, što znači da mi možemo očekivati kod tih mladih ljudi vrlo brzo korišćenje alkohola, marihuane i amfetamina, drugim rečima njihov mozak se navikava da se stres razrešava supstancom, objasnio je Mladenović.

On ukazuje da je cifra od 20 odsto korisnika među decom alarmantna i da bi to morao biti poziv državi da preduzme konkretne mere u suzbijanju korišćenja elektronskih cigareta.

– Sistem mora da vodi računa, pre svega, o dostupnosti toga. Porodica vodi računa o hiljadu drugih stvari i mi možemo uvek da okrivimo porodicu, međutim ona je instanca koja se bori da se ta deca na bilo koji način izvuku iz potencijalnog problema sa zavisnostima. Smatram da problem terba da se rešava na sistemski način. Država to mora da razreši kroz pravila, kroz legislativu, kroz penalni sistem, kroz sprovođenje, praćenje, kontrolu…jer ako je petina dece već probala elektronske cigarete to znači da su im izuzetno lako dostupne, ističe doktor Mladenović.

Dorotea Vasić, učenica Treće beogradske gimnazije, pretpostavlja da je određenom broju učenika elektronska cigareta zamena za klasičnu jer misle da je manje štetna.

– Iako nisam pristalica ni klasičnih cigareta, verujem da su manje štetne od ovih „modernih“ i da će vreme pokazati koliko je to. Nažlost, jedan od faktora široke rasprostanjenosti elektronskih cigareta je i presija društva kojoj mladi mogu biti izloženi, kaže Vasić.