Svaki treći dinar ode u tanjir, a više damo na alkohol i cigarete nego na zdravlje

Za ekonomiste činjenica da na hranu dajemo najviše nije iznenađenje. Jedni objašnjavaju da je to tipično za zemlje na sličnom nivou razvoja, drugi da je to dokaz niskog standarda, a jedan udeo u priči može da bude i činjenica da dosta hrane u Srbiji završi u – đubretu.

Gde smo mi, a gde Evropa

Podaci evropske statistike iz 2020. godine pokazuju da je pri vrhu zemalja u kojima se mnogo troši na hranu Crna Gora. Ova stavka tamo je odnosila 30,7 odsto kućnog budžeta. Srbija je odmah ispod, jer je tadašnja procena bila da na ishranu dajemo 28,8 odsto.

Usled pandemije korone, Republički zavod za statistiku prekinuo je tada sprovođenje istraživanja „Anketa o potrošnji domaćinstava“ na terenu, tako da su evropski podaci nešto drugačiji od naših nacionalnih tih godina.

Po Eurostatu, Rumunija je odmah ispod Srbije sa učešćem hrane od 27,6 odsto i Bugarska sa udelom od 24,7 odsto. Najmanji deo zarade na hranu daju u Luksemburgu, ni desetinu – 9,7 odsto. Sledi Nemačka sa udelom od 11,2 i Holandija sa 11,6 odsto.

Podaci naše statistike za 2022. godinu govore da je hrana trošila 36 odsto prihoda, a u 2021. godini – nešto manje od 35 odsto. Deceniju i po ranije, 2005. godine, Evropljani su u proseku davali 16,8 odsto zarada na namirnice, a građani Srbije čak 41,2 odsto.

Štedi se na većini stvari

„Što je društvo siromašnije, to se veći udeo prihoda troši na zadovoljenje osnovnih životnih potreba. To su hrana i stanovanje“, pojašnjava ekonomista Saša Đogović, urednik publikacije Strateo. „Kada na hranu dodamo troškove grejanja, struje, vode, gasa, to premašuje polovinu prihoda, a reč je o najosnovnijim ljudskim potrebama. Kod nas je uticaj imala i inflacija koja je prošle godine bila visoka. I ona najviše pogađa najosetljivije kategorije. To što više dajemo na te potrebe, a manje za kulturu, obrazovanje, zdravstvo, govori da je niska kupovna moć stanovništva“.

Kako su troškovi nešto veći od prihoda, mnogima je potreban dodatan rad i za podmirivanje osnovnih zahteva.

„S obzirom na to da su troškovi hrane i stanovanja tako visoki, građani onda štede na drugim stvarima“, dodaje Đogović. „Štedi se na zdravstvu i obrazovanju, a oni su stubovi razvoja zemlje. Vidi se i uticaj 90-tih godina prošlog veka, tranzicije, privatizacije. Kod nas se na alkohol i cigarete troši više nego na zdravstvo. Na prvo 4,5 odsto, a na drugo 4,2 odsto prihoda. Živimo u turbulentnim vremenima. Zatim je i sistem vrednosti osiromašen, promovišu se potpuno pogrešni uzori“.

Koliko hrane bacimo

Srbija je danas, prema podacima koje je objavio UNEP u Izveštaju o bacanju hrane za ovu godinu, dospela skoro na sam vrh lestvice najvećih „bacača“ hrane u Evropi i to zato što svaki naš sugrađanin godišnje baci čak 108 kilograma hrane.

„Ima možda malo uticaja i toga, mada za našu kategoriju zemalja, a tretiramo se kao novorastuće ekonomije u industrijalizaciji, potrošnja na hranu nije prevelika“, kaže za Forbes Srbija Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. „Naša potrošnja je oko 36 odsto i slično je i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope. Jeste činjenica da mi imamo naviku da trošimo više hrane nego što nam je neophodno i bacamo neiskorišćeno. To je u vezi sa većom kupovinom hrane. To je dug našim navikama. U neposrednoj istoriji smo preživeli ratove i sankcije, gladne godine, a narod koji je zapadao u nemaštinu ima naviku da troši više nego što mu treba. To nije mereno statistički, to je zaključak iz ličnog posmatranja“.

U Srbiji se, ipak, sprovode istraživanja koja pokušavaju da tačno izmere koliko hrane propadne. Cilj je pre svega zaštita životne sredine, jer hrana tokom raspadanja ispušta opasan metan. Jedno takvo istraživanje je sprovedeno u toku septembra i oktobra 2021. godine, i to u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu za merenje globalnog indeksa bacanja hrane.

„Na osnovu objavljenih podataka, Srbija je u samom vrhu evropskih zemalja po količini otpada od hrane. Od nas jedino više hrane bacaju Portugalci, Švajcarci i Maltežani. Ovde je potrebno naglasiti da se količina otpada od hrane odnosi i na jestive i nejestive delove hrane“, ističe Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

U kanti ostaci ručka

Ova organizacija je sprovela i društveno istraživanje Zašto i kako pravimo otpad od hrane. Samo anketiranje je urađeno u junu 2021. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.003 ispitanika.

„Na osnovu dobijenih rezultata, u čak 46,5% domaćinstava, hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci“, kaže Ivana Jovčić. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se hrana pokvarila – 44,6%, i zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala – 40,2%. Samo još jedna okolnost koja dovodi do bacanja hrane premašuje 15%, a to je zaboravljanje da ima hrane u frižideru i zamrzivaču – 17,3%“.

Ivana Jovčić skreće pažnju i na istraživanje Potrošnja energije u domaćinstvima u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku.

„U ovom istraživanju je navedeno da više od 50% domaćinstava ima frižidere koji su starije od devet godina. Imajući u vidu da su stari frižideri manje efikasni, i da se u njima češće kvari hrana, nego u novim uređajima, možemo zaključiti da je i ovo jedan od uzroka zašto se u Srbiji bacaju velike količine hrane. Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da udeo troška za hranu u Srbiji jeste veći i zbog činjenice što se velike količine hrane bacaju“, zaključuje Ivana Jovčić.

Tu je i doživljaj samih građana da zarađuju neuporedivo manje od, na primer zaposlenih u Luksemburgu i Nemačkoj, a pojedine prehrambene artikle plaćaju isto.