Svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen

Svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji je funkcionalno nepismen, jer naučeno ne zna da primeni u praksi, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja. To znači da dete koje je završilo osnovnu školu ne ume da prepriča pročitan tekst, odnosno da ne razume knjige iz kojih uči.

Nisu ohrabrujući podaci ni kada je reč o statusu pismenosti i obrazovanja odraslih. Prema poslednjem popisu u Srbiji je 2,68 odsto stanovništva bez školske spreme, 11 odsto sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a 20,76 odsto sa osnovnim obrazovanjem. Što je 34, 44 odsto ukupnog broja stanovnika.

„Mi ne shvatamo koliko je važno da đak iz škole ponese funkcionalna znanja. I mi imamo sada, tj. već dugo unazad inflaciju reproduktivnih znanja. Mi radimo sve na tome, i nije to samo do učitelja i nastavnika, to je do sistema osnovnog obrazovanja, da ne omogućavamo našim učenicima da steknu funkcionalna znanja odnosno čitalačku pismenost. Mi naše učenike ne učimo da rešavaju probleme nego ih pretrpavamo reproduktivnim znanjima“, kaže učiteljica Željana Radojičić- Lukić.

Znanje đaka nikad slabije, a ocene nikad više. Prosečan broj poena koji učenik ostvari na završenom ispitu je 11 od mogućih 20, a istraživanja pokazuju da 45 odsto učenika osmog razreda ima odličan uspeh. Vukovu diplomu ima čak 14 odsto.

„Lako je biti Vukovac ako se od njega traži da on samo reprodukuje činjenice znači da on zna napamet Pitagorinu teoremu, a da li on zna da primeni tu istu Pitagofirnu teoremu ili bilo koju drugu formulu iz matematike i fizike, to baš i nije toliko bitno“, navodi ona.

Suštinskih izmena u obrazovanju nema

Menjaju se udžbenici i nazivi predmeta, ali suštinskih izmena u obrazovanju nema. Promene zahtevaju mnogo vremena i reformi, a stručnjaci kažu da je potrebno i više od toga.

„Imam veliku rezervu prema terminu reforma, jer to govori samo da treba nešto jednokratno promeniti i sve će krnuti nabolje. Ne vidim da se igde takve reforme izvode. Daleko bolje rešenje je ono što smo mi imali 2012. godine imali ponuđeno, a to je izrada Strategije razvoja i u čijem sam stvaranju učestvovao. Ta Strategija nije reforma, to je definisanje uslova u kojima se odvija obrazovanje i dugoročnih ciljeva i nekih ključnih parametara, dakle to treba definisati i onda se zavisno od situaicje menja. Recimo digitalzicija se desila i onda se ugrađuju nove stvari, ali opšti pravac ostaje definisan“, rekao je prof. Ivan Ivić.

Da loše stanje u obrazovanju nije novost najbolje se vidi po onima kojima je vreme za školovanje odavno prošlo, jer završenu osnovnu školu nema između sedam i devet odsto građana Srbije.

Dragica Pavlović, profesorka Filozofskog fakulteta na Katedri za psihologiju kaže da uzroke loših rezultata, kada je reč o pismenosti, treba tražiti  na nivou sistema u celini, a ne na nivou pojedinca – učenika i nastavnika.

Efekti reformi nisu vidljivi

„Kada pogledate kako se učenici ispituju u školi, kako dobijaju ocene, onda vam sve postane jasnije. PISA testiranje insistira da je znanje za nešto i zbog nečega, da idemo u školu jer to mora da ima svrhu i primenu u životu. Dok školsko testiranje ili način ispitivanja su uglavnom zasićeni formalnim znanjima koji služe za jednokratnu upotrebu“, navela je Pavlović za Euronews Srbija.

Podseća da loši rezultati na PISA testiranju nisu postignuti samo u poslednjem ciklusu, već i u svim prethodnim, te da je to hronični problem.

Ističe da su rezultati dobijeni na tom, ali i drugim međunarodnim testiranjima, dobro dijagnostičko sredstvo koje kaže da sa kvalitetom obrazovanja nešto nije u redu i da postoji ogroman prostor i potreba za promenom.

„Svedoci smo da se referiše o nekim obrazovnim reformama, ali na nivou kvaliteta obrazovanja mi efekat tih reformi nismo videli. Sistem se umorio od stalnih promenat i menjanja, ali ono što se radilo nije rezultiralo i nije dovelo do promena na pravi način“, naglasila je Babić.

Ne očekuje bolje rezultate na narednom testiranju zakazanom za 2022. godinu, jer je pandemija promenila način organizovanja nastave i uslove školovanja.

Svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji je funkcionalno nepismen, jer naučeno ne zna da primeni u praksi, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja. To znači da dete koje je završilo osnovnu školu ne ume da prepriča pročitan tekst, odnosno da ne razume knjige iz kojih uči.