Svaki treći učenik učestvuje u tuči barem jednom godišnje

U istraživanju je učestvovalo 198 odeljenja petog i sedmog razreda osnovnih škola i prvog razreda srednjih škola iz ukupno 101 škole.

Studija koja je obuhvatila 3.713 ispitanika, starosti 11, 13 i 15 godina, takođe je pokazala da je tokom poslednjih nekoliko meseci koji su prethodili istraživanju, osam odsto učenika navelo da je pretrpelo zlostavljanje u školi dva do tri puta i češće, dok je gotovo isti procenat njih zlostavljao druge đake dva do tri puta ili češće. Među učenicima petog razreda češće su zlostavljani dečaci, a među učenicima sedmog razreda devojčice. Polna statistika svedoči da dečaci češće od devojčica učestvuju u zlostavljanju drugih, pri čemu sa uzrastom raste i procenat učenika koji zlostavljaju. Kod devojčica se uočava značajan porast procenta učenica koje zlostavljaju vršnjakinje u petom razredu osnovne škole u odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. Prema sopstvenom iskazu, dečaci su značajno češće učestvovali u tuči u odnosu na devojčice tokom 12 meseci koji su prethodili istraživanju – 15 odsto dečaka prema šest procenata devojčica. U odnosu na istraživanje iz 2018. godine, uočava se porast učešća u tuči kod dečaka u prvom razredu srednje škole i devojčica u petom razredu osnovne škole, piše Politika.

Komentarišući ključne nalaze ove studije, psiholog i osnivač Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković ističe da svako istraživanje koje se radi na populaciji dece i mladih potvrđuje da utisak da društvo u kome živimo postaje sve agresivnije nije samo subjektivni utisak, već objektivna stvarnost.

„Deca i mladi odrastaju u kulturi nasilja, u kojoj je agresija sveprisutna i postala je moneta za komunikaciju. Nasilja ima na najpopularnijim društvenim mrežama na kojima mladi provode većinu slobodnog vremena, ima ga u televizijskim dnevnicima, ali i u rijaliti programima koje oni takođe prate. Deca uče po modelu pa ne treba da čudi što imitiraju „uzore” koji im se nude u javnom prostoru”, objašnjava sagovornica Politike.

Na pitanje da li je iznenađena činjenicom da (i) devojčice zlostavljaju svoje vršnjake, bilo u fizičkom bilo u digitalnom prostoru, ona podseća da one sazrevaju brže od dečaka, ranije ulaze u pubertet, pa su u petom razredu fizički često dominantnije od njih.

„Uopšteno posmatrano, devojčice imaju viši stepen socijalne inteligencije i drugačiju društvenu ulogu – od njih se očekuje da budu nenasilne i ’razumnije’. Međutim, one odrastaju u društvu u kome se vrlo intenzivno govori o ravnopravnosti polova, pa se mnoge od njih verovatno pitaju zbog čega i one ne bi ’rešavale’ problem fizičkim nasiljem. One znaju da nije vest kada se pobiju dva dečaka, nego kada se biju devojčice – zbog toga se dešava da fizičke obračune svojih vršnjakinja snimaju mobilnim telefonom i postavljaju na socijalne mreže, umesto da razdvajaju dve posvađane drugarice. U digitalnom prostoru, pod plaštom anonimnosti, one su još spremnije da zlostavljaju poznate i nepoznate osobe”, naglašava sagovornica.

U porastu digitalno zlostavljanje

Rezultati „Batutovog” istraživanja govore da je, prema sopstvenom iskazu, 14 odsto učenika bilo izloženo digitalnom nasilju jednom ili više puta u poslednjih nekoliko meseci koji su prethodili istraživanju, a isti procenat učenika je zlostavljao druge na isti način. Najviše dečaka je doživelo digitalno nasilje u petom razredu osnovne škole (14,5 odsto), uz značajan porast u odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. godine. Među devojčicama najviše njih bilo je izloženo digitalnom nasilju u sedmom razredu osnovne škole (17 odsto), pri čemu se u svim uzrastima uočava porast u odnosu na istraživanje iz 2018. godine. Uz to, uočava se i porast digitalnog zlostavljanja drugih kod devojčica u petom razredu i dečaka u petom i sedmom razredu osnovne škole.