Svaku treću prijavu za subvencije u okviru projekta konkurentna poljoprivreda Srbije podnela je žena

Svaku treću prijavu za subvencije u okviru projekta konkurentna poljoprivreda Srbije podnela je žena. Reč je o projektu, za koji je polovinu sredstva dalo Ministarstvo poljoprivrede, iz programa Svetske banke, zahvaljujući kojem je moguća kupovina mehanizacije i opreme za unapređenje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje. Iako broj žena u poljoprivredi raste, ipak se nameće pitanje da li je razlog tome to što žene u poslednje vreme dobijaju veće državne podsticaje, posebno ako je gazdinstvo prijavljeno na njih. Članovi sindikata razlog vide u generalnom manjku radne snage, dok predstavnici udruženja za ekonomsko osnaživanje žena smatraju da je priča o tome previše isforsirana i da u praksi to i nije baš tako.

Iz ministarstva navode da podaci iz registra poljoprivrednih gazdinstava pokazuju da su u Srbiji mahom muškarci nosioci poljoprivrednih seoskih domaćinstava.

– Od ukupno prijavljenih broj žena nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 122.534, dok je ukupan broj žena koje su prijavljene u svojstvu člana registrovanog porodičnog gazdinstva 223.957. Podsticajne mere, koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede preko uprave za agrarna plaćanja, svakoj ženi koja je nosilac poljoprivrednog seoskog domaćinstva omogućava da pod istim uslovima i sa istom visinom podsticaja konkuriše za sredstva kao i njen muški kolega – navode iz ministarstva. Dodaju da je kandidatima na raspolaganju oko 40 pravilnika koji pokrivaju svaki deo poljoprivredne proizvodnje.

– Žene se češće pronalaze u oblastima organske, plasteničke proizvodnje povrća i cveća, prerade poljoprivrednih proizvoda, pčelarstvu i sličnim granama, kao i u oblasti seoskog turizma – nabrajaju u ministarstvu.

Ipak, kako bi podstakli uključivanje većeg broja žena, prilikom dodele sredstava po merama nacionalnog programa podsticaja koje se sprovode po osnovu konkursa, njima se daju dodatni bodovi, piše Politika.

– Ženama, ali i fizičkom licu sa prebivalištem koje je na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kao i onima koji su navršili najviše 40 godina života u tekućoj godini, omogućen je i olakšan pristup izvorima finansiranja i povoljniji uslovi za kreditnu podršku. Takođe, žene dodatne bodove dobijaju i u okviru Ipard programa, kroz mere jedan i sedam – navode nadležni.

Da žene u Srbiji sve više moraju da preuzimaju i poslove koji su inače svojstveni muškarcima, podsećaju u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.

– Razloge za to treba tražiti u sve većem odlasku radne snage u inostranstvo. To sigurno dovodi, ne samo u poljoprivredi, već i u mnogim granama privrede, do neuporedivo većeg učešća žena u svim radnim procesima. A kada je tako, one jednostavno koriste priliku za pomoć države. To i nije tako loše, jer se žene bore za ravnopravnost, sigurnost i nezavisnost, teže da se u ekonomskom smislu što više osnaže – naglašava Ranka Savić, predsednica asocijacije.

U udruženju „Udahni život” koje se, između ostalog, bavi i ekonomskim osnaživanjem žena na selu, priznaju da je u poljoprivredi više žena, ali samo na papiru.

– Naše informacije sa terena pokazuju da u stvarnosti nije tako. Ta priča je forsirana od muških članova porodice, da bi se dobile subvencije i podsticaji. Jer, žene lakše prolaze na takvim konkursima – otkriva Ljiljana Gusić, predsednica udruženja.

Navodi da u poljoprivrednoj praksi žene niti žele niti mogu toliko da budu aktivne. Uglavnom su ubeđene da su nedovoljno sposobne da donose pravilne odluke i da taj posao nije za njih.

– U suštini, problem je i do žena i do muškaraca, jer žene nisu dovoljno edukovane za te poslove i nemaju dovoljno samopouzdanja. Muškarci ih koriste da bi poljoprivredno gazdinstvo lakše moglo da se domogne pomoći države – smatra Gusićeva.

Najviše konkurišu za Ipard programe

Godišnji izveštaj o sprovođenju Ipardova dva programa za 2022. pokazuje da su osetljive kategorije korisnika ovih podsticaja (mladi poljoprivrednici i žene), sa podneta 1.792 zahteva, ostvarile učešće od 62,5 odsto u ukupnom broju podnetih zahteva.

– Za osetljive kategorije korisnika do kraja 2022. doneto je 867 rešenja o odobravanju projekta. U okviru mere jedan žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava podnele su 492 zahteva, što je 34,4 odsto ukupnog broja. Učešće žena nosilaca poljoprivrednih gazdinstava u ukupno zahtevanim troškovima za meru jedan iznosilo je 16,2 procenta – navode iz Ministarstva poljoprivrede. Kao i u slučaju mladih poljoprivrednika, najveći broj zahteva žena podnet je u okviru četvrtog javnog poziva za nabavku novog traktora: 135, dok se ubedljivo najveći iznos zahtevanih troškova odnosio na šesti poziv u okviru mere jedan koji je bio namenjen opremanju i izgradnji objekata i nabavci mehanizacije. Pored toga, u okviru mere sedam žene potencijalne korisnice Ipard podsticaja podnele su ukupno 309 zahteva (51,1 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva u okviru ove mere), a odobreno je 87.

Svaku treću prijavu za subvencije u okviru projekta konkurentna poljoprivreda Srbije podnela je žena. Reč je o projektu, za koji je polovinu sredstva dalo Ministarstvo poljoprivrede, iz programa Svetske banke, zahvaljujući kojem je moguća kupovina mehanizacije i opreme za unapređenje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje. Iako broj žena u poljoprivredi raste, ipak se nameće pitanje da li je razlog tome to što žene u poslednje vreme dobijaju veće državne podsticaje, posebno ako je gazdinstvo prijavljeno na njih. Članovi sindikata razlog vide u generalnom manjku radne snage, dok predstavnici udruženja za ekonomsko osnaživanje žena smatraju da je priča o tome previše isforsirana i da u praksi to i nije baš tako.