• Sve manje poljoprivrednih gazdinstva i obradive zemlje – šta ćemo jesti

    Republički zavod za statistiku saopštio je prve podatke popisa poljoprivrede i oni, između ostalog, pokazuju da opada broj poljoprivrednih gazdinstava, obradive zemlje, ali i broj svih vrsta stoke.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Sve manje poljoprivrednih gazdinstva i obradive zemlje – šta ćemo jesti
    Foto: Unsplash

    Agroekonomista Milan Prostran rekao je da ga prvi podaci popisa poljoprivrede nisu iznenadili i da su bili očekivani.

    „Praćanje u proteklih deset godina nije mi davalo neke pozitivne signale da će nam rezultati biti bolji, da smo zaustavili neke negativne trendove. Tamo gde su negativni trendovi bili najizraženiji, oni su se i dalje nastavili, pre svega kada je u pitanju stočarska proizvodnja“, rekao je Prostran, gostujući u Jutranjem programu RTS-a.

    Ovi podaci bi trebalo, kako kaže, da budu novi zadatak za novu vladu, jer ukoliko ih dobro razumeju i dobro shvate, državni organi bi na osnovu njih morali da kreiraju svoju politiku.

    Prema tim rezultatima, broj gazdinstava je za 10 odsto manji nego 2018. godine kada je rađena jedna vrsta ankete.

    Najveći pad je bio u Beogradskom regionu, 12,4 odsto, a kao razlog Prostran navodi to što je deo ljudi odustao od bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, zatim to što je deo zemljišta prodat za građevinske potrebe, a deo za infrastrukturne i druge potrebe.

    “Beograd je glavni grad koji ima intenzivan razvoj i gde deo poljoprivrednog zemljišta u svakom slučaju lako nestaje, menja mu se namena“, ukazao je Prostran.

    “Vi ćete sad na primer raditi auto-put Beograd–Zrenjanin, tu će nekoliko desetina hiljada hektara verovatno morati da ode iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Dakle, i demografska struktura očigledno menja sliku, ne samo u Beogradu nego i u čitavoj Srbiji“, rekao je Prostran.

    Najviše gazdinstava je i dalje u regionu centralne Srbije, odnosno Šumadije.

    Prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava 61 godina

    Dragana Marković iz Republičkog zavoda za statistiku je navela da je prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava 61 godina.

    “Znači, stara su nam gazdinstva, a to je čak i bolje nego u odnosu na anketu, kada je bilo je 62 godine”, rekla je Markovićeva.

    Takođe, podaci pokazuju i da je svaki 11. nosilac gazdinstava mlađi od 40 godina.

    „Kod nas se ništa specifično ne dešava u odnosu na Evropsku uniju, koja je u okviru svoje zajedničke poljoprivredne i zelene politike pre dve godine donela posebne odluke za podršku mladim i malim farmerima“, rekao je Prostran.

    On je podsetio da i mi u okviru države imamo određene aktivnosti za oživljavanje sela, pre svega one u vezi sa kupovinom seoskih kuća za koje mogu konkurisati mladi do 40 godina.

    „Bez hrane nećemo moći“

    Prostran ukazuje da bez hrane nećemo moći, dok bez nekih drugih izvoznih oblasti može da se živi.

    „Dakle, mi bez hrane nećemo moći. Ovih dana je bilo neko poređenje da više izvozimo IT tehnologiju nego poljoprivredne proizvode. Dakle, to jesu cifre uporedive, ali značaj nije. Bez hrane zaista ne možete, a bez IT možemo odložiti još uvek neki deo razvoja“, rekao je Prostran.

    Prema tome, ono što je karakteristično verovatno će to pokazati i analize u budućnosti da je problem malo i srednje gazdinstvo od 0,5 do pet hektara koje je i po prošlom popisu dominiralo sa preko 75 odsto, naveo je Prostran.

    „Ono što bi trebalo da uradimo jeste da povećamo potrošnju domaćih proizvoda, da stimulišemo domaću proizvodnju, da povećamo potrošnju mesa, jer je stočarstvo najkritičnije i, statistički iskazano, u najtežem položaju. Mi danas trošimo svega 42 kilograma mesa u odnosu na 65 kilograma koliko smo trošili devedesetih godina. Dakle, potrošnja treba da povuče i taj razvoj“, rekao je Prostran.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Lista najtraženijih zanimanja u Srbiji

    Svet oko nas se užurbano menja posredstvom digitalnih tehnologija i to nas sve stavlja u poziciju u kojoj moramo biti fleksibilni i potencijalno se prilagođavati novim trendovima. […]