Sve manje protivgradnih strelaca, uglavnom su penzioneri

RTS navodi da oni koji će i ove godine braniti ne samo useve, već i imovinu od grada smatraju da je taj posao neisplativ, jer mesečno od RHMZ-a dobijaju 5.000 dinara. Lokalne samouprave obezbeđuju dodatna sredstva, ali nedovoljno da bi to rizično zanimanje privuklo mlade, pa su protivgradni strelci uglavnom penzioneri.

Mlađen Bogdanović petnaest godina bio je strelac na protivgradnoj stanici u Mađeru. Zbog pogoršanja zdravstvenog stanja ne može više da se bavi tim poslom.

„Mi imamo preglede svake godine. Neće doktor da mi da uverenje da mogu da radim“, kaže Mlađen.

Milisav Tanasković je zainteresovan da bude strelac, ali zbog prirode posla nije u prilici da šest meseci bude dežuran i u pripravnosti za odbranu od grada.

„Ljudi imaju maline, imaju useve, imaju kuće. Ove godine je nailazilo, zahvaljujući ovoj protivgradnoj stanici bili smo spaseni“, ističe Milisav..

Položaj stanice je takav da sa tog poteza može da se brani veći deo požeške, ali i susednih opština. Predsednik mesne zajednice kaže da država i opština treba da povećaju naknade strelcima ili da se napravi mreža automatskih protivgradnih stanica.

„I da stanica uđe u tu mrežu, da se ovde postavi automatska protivgradna stanica i time da rešimo dugotrajno, tj. trajno da rešimo problem ispaljivanja raketa“, kaže Slavko Aćimović, predsednik MZ Mađer.

Bez prilaznog puta do stanice

Bratislav Filipović iz Duškovaca četiri decenije je protivgradni strelac.

Pet godina traži od opštine da se uradi prilazni put do stanice. Dok se to ne reši, neće biti u prilici da dejstvuje, jer ima 73 godine, do stanice mu treba oko 20 minuta, a ponekad je i nekoliko puta izlazio danju ili noću.

„Ovde je najveći problem, što su u ovom poslu dve mame. Jedna je Hidrometeorološki zavod, a druga je opština. I šta se dešava. Onaj gore turio 5.000, ne moremo mi više, daće opština. A opština kaže – mi nismo dužni da vas plaćamo, nek vas plati zavod. I tako sturaju s jednih na druge, a mi ostajemo kratkih rukava. Dok je samo zavod vodio ovaj posao, ja sam radio ovde četrdeseta godina, oni su vodili račun o raketama, vodiš račun o finansijama. Mi smo znali upanpred koliko imamo, šta radimo, kako radimo i bilo je sve okej“, objašnjava Bratislav.

Celodnevna obaveza tokom šest meseci

Iz lokalne samouprave smo dobili potvrdu da će uskoro biti rešen put do protivgradne stanice, a strelcima opština dotira oko 60.000 dinara. U susednoj opštini Lučani izdvajaju dvostruko više.

„Mala su sredstva od Republike Srbije, jer svega je to 5.000 mesečno. To je jedna dnevnica u branju malina, kupina i nekih drugih poljskih radova. A velika je obaveza. Protivgradni strelci imaju obavezu šest meseci, i dan i noć. Za njih ne važi ni svadba, ni sahrana, ni more, ni banja, a uglavnom reč je o starijim ljudima“, ukazuje Zoran Vučićević, načelnik Štaba za vanredne situacije opštine Lučani.

U Požegi i Lučanima planirano je instaliranje automatskih protivgradnih stanica.

Međutim, strelci tvrde da je čovek najpouzdaniji i treba rešenje da se i za taj rizični posao zainteresuju mladi.

Od grada ne štite samo useve, ta elementarna nepogoda pričinjava ogromnu štetu i u urbanim sredinama.