Sve manje studenata na državnim fakultetima: Samo četiri fakulteta u Beogradu popunila sva mesta u prvom upisnom roku

Prošle godine na najstarijem univerzitetu u Srbiji ostalo je nepopunjeno 2.185 mesta, dok je u akademskoj 2021/22 godini ostalo slobodno 1.980 mesta.

Analiza upisa je pokazala da su samo četiri fakulteta (FON, ETF, Arhitektonski i Fakultet bezbednosti) uspeli da popune sva mesta u prvom upisnom roku. Budžetsku kvotu popunilo je njih sedam (Fakultet političkih nauka, Ekonomski, Pravni, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Farmaceutski, Stomatološki i Fakultet veterinarske medicine).

Interesantno je da se broj brucoša svake godine smanjuje na državnim fakultetima, a sa druge strane povećava se broj akademaca na privatnim fakultetima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 2015. godine na državne fakultete u Srbiji upisalo se 31.757 brucoša, a na privatne 5.943. Prošle godine na državne fakultete upisalo se 28.372 brucoša, dok je na privatnim indekse dobilo 9.055 brucoša. To znači da su državni fakulteti prošle godine upisali 3.385 akademaca manje nego 2015. godine, a da su privatni upisali 3.112 više nego 2015. godine.

Rakić: Ključna dva faktora

Dekan Matematičkog fakulteta prof. Zoran Rakić kaže da su dva faktora uticala na smanjenje broja brucoša- jedan je demografija, svake godine je sve manje maturanata, a drugi je sve više privatnih fakulteta, gde se, kako kaže, „bez previše truda dolazi do diplome“.

On navodi da se dešavalo da akademci koji ne mogu da završe Matematički fakultet, prebace se na privatni i u kratkom roku dođu do diplome.

„Ima puno problema u obrazovanju, posebno u visokom obrazovanju. Kod nas na Matematičkom fakultetu su popunjena sva mesta za IT smer, ali nije bilo interesovanja za nastavnički smer. Naši diplomci se zapošljavaju u najpoznatijim svetskim kompanijama Guglu, Majkrosoftu… Diplome sa privatnih fakulteta te kompanije ne uzimaju u obzir kada traže kandidate za posao“, kaže Rakić za Euronews Srbija.

Dodaje da se rad privatnih fakulteta svodi na biznis, da su školarine mnogo skuplje nego na državnim fakultetima, te da studenti i roditelji očekuju da se bez teškoća dođe do diplome.

„Država ne daje državnim fakultetima novac za akreditaciju studijskih programa, a cene akreditacije sve više rastu. Fakulteti koji nemaju mnogo studenata dolaze u situaciju da neće moći da plate akreditaciju“, naveo je on.

Dodaje da je veliko pitanje kako mnogi privatni fakultetu prolaze akreditaciju i da tu ima mnogo nepravilnosti.

„Oni angažuju profesore sa državnih fakulteta koji im služe samo za akreditaciju. Država bi morala to da ograniči i da jedan profesor može da učestvuje u akreditaciji samo jednog fakulteta, a ne pet fakulteta“, naveo je on.

„Greška državnih univerziteta“

Smatra i da državni univerziteti prave ozbiljnu grešku jer učestvuju u radu Konferencije univerziteta Srbije (KONUS).

„KONUS realno ne služi ničemu nego da se da legitimnost privatnim fakultetima. O tome sam više pita govorio na Senatu. Sada i druge kolege dolaze do tog zaključka nakon ovih brojki da njima raste broj studenata, a nama opada“, naveo je Rakić.

Navodi da danas članska karta u stranci, partijske veze i diploma bilo kog fakulteta obezbeđuju radno mesto u opštini, javnoj upravi, državnim preduzećima.

„Bilo bi interesantno da se pogledaju diplome zaposlenih u javnim preduzećima, lokalnim samoupravama, pa čak i u školama. Mada ima i državnih fakulteta koji ‘peru’ diplome privatnih fakulteta. Neko završi privatni fakultet pa na master studije pređe na državni. Ima takvih fakulteta i na Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetu u Novom Sadu. Situacija postaje sve gora, neće moći dugo ovako“, kaže on.

Na državnim fakultetima neophodno je prisustvo na nastavi i vežbama, dok na privatnim fakultetima predavanja nisu obavezna. Mladima je teško da uz studiranje na državnom fakultetu rade, dok se posao često podrazumeva uz studiranje na privatnom. Mnogi tako zarade sebi za školarinu.

Šta kažu privatni fakulteti

Dekan privatnog FEFA fakulteta prof. Milan Nedeljković saglasan je se da treba urediti obrazovni sistem. Smatra da sistem akreditacije ne funkcioniše dovoljno dobro.

„Tačno je, imamo neke privatne fakultete koji su ništa drugo nego prodavci diploma. Oni nisu obrazovne institucije, već korporativne institucije čiji je biznis model jasan – upiši kod nas, plati školarinu i dobićeš diploma sa ništa ili malo učenja. I svi su srećni“, kaže on za Euronews Srbija.

Navodi da je FEFA fakultet prepoznat, da ostvaruju tesnu vezu sa domaćim i globalnim kompanija. Trude se, kako kaže, da studenti kod njih dobiju maksimalno praktična i relevantna znanje, da mogu nakon završetka studija odmah da krenu da rade u kompanijama.

„Stalno moraju da se prilagođavaju i inoviraju kurikulumi. Ako studiram ekonomiju nije mi potrebno da učim kakav je bio platni sistem u bivšoj Jugoslaviji. Zato je važno da su profesori motivisani, da su posvećeni studentima“, objašnjava on.

I za rast broja studenata na privatnim fakultetima i smanjenje broja akademaca na državnim ima objašnjenje. Državnim fakultetima, navodi, država plaća za svakog studenta, a profesori imaju zagarantovanu platu, bez obzira da li se na fakultet upiše 5, 50 ili 5.000 studenata.

„Ako ste privatni fakultet, ako ne omogućavate studentima dobro znanje, onda se niko neće upisati kod vas, nećete dobijati prihode i nećete imati za plate“, objašnjava on.

Broj brucoša na FEFA fakultetu povećava se iz godine u godinu.

„Mi smo privatni fakultet i želimo da damo konkretno, relevantno znanje studentima. Obrazovanje treba da ide u širinu. Naši studenti na osnovnim studijama slušaju miks predmeta iz ekonomije, psihologije, nauke o podacima, etike, održivog poslovanja. To su oblasti koje im daju širinu da mogu kasnije da se profilišu“, zaključio je on.