Sve više kockara među mladima – treba li zabraniti reklamiranje igara na sreću

Delimično ili potpuno reklamiranje kladionica, klađenja i posebnih igara na sreću zabranjeno je u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji. Zbog povećanja broja zavisnika od kocke na tom spisku uskoro će se naći i Holandija i Nemačka.

„Reklame priređivača igara na sreću su uglavnom skoncentirane na sportske programe. Imate jednu utakmicu Lige šampiona koja traje 120 minuta i normalno da su u tom periodu skoncentrisane reklame za igre na sreću. To stvara jednu pogrešnu percepciju o rastu reklamiranja igara na sreću“, kaže Rade Karan iz Udruženja priređivača igara na sreću.

Budžetski prihodi od posebnih igara na sreću, u odnosu na godinu pre izmena zakona, uvećani su za 52 odsto, tačnije 4,4 milijarde dinara. Međutim, zabeleženo je da se više od trećine učenika prvih razreda srednjih škola kockalo bar jednom. Istraživanja pokazuju da sklonost ka kockanju potiče iz kuće, a reklamiranje to dodatno povećava, upozoravaju iz Društva psihologa Srbije.

„Reklamama se to servira kao jedan vid ponašanja koji je društveno prihvatljiv, a sa druge strane mogu da imaju efekat na maloletnike i adolescente koji su željni rizika i samim tim, ako se nešto reklamira što je zanimljivo, a njima zabranjeno, može da podstakne kod njih još veću želju da to probaju“, navodi Senka Kostić, psihološkinja.

Zakonom o oglašavanju igara na sreću propisana je zabrana reklamiranja priređivača i igara na sreću u štampanim i elektronskim medijima koji su namenjeni maloletnim osobama.

„Zakon o igrama na sreću predviđa da se oglašavanje i reklamiranje klasičnih i posebnih igara na sreću vrši uz obaveštenje o zabrani učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću i odgovarajući tekst upozorenja o prevenciji bolesti zavisnosti“, navode za RTS iz Ministarstva finansija.

Kladionice promovišu javne ličnosti – koliko je to loše 

Kladionice neretko promovišu javne ličnosti koje su idoli mladih. Psiholozi ocenjuju da se tako šalje poruka da je klađenje socijalno prihvatljiva aktivnost. Zato traže da se zakon o oglašavanju izmeni.

„Ono što mi želimo, a to je da se u potpunosti ukine mogućnost da se oni reklamiraju. Pre svega da se izmeni stav zakona o društvenoj odgovornosti koji se odnosi na dozvolu da se igre na sreću reklamiraju na televiziji“, ističe Kostićeva.

„Ako počnemo od prohibicije pa do danas, sve zabrane koje su se odnosile na privredne aktivnosti nisu dobro prošle, izazivale su kontraefekte i sa mnogo većim posledicama. Upravo na našu inicijativu uneta je u zakon izmena kojom se zabranjuje ulazak maloletnicima u objekte igara na sreću“, dodaje Karan.

Svetska zdravstvena organizacija je 1980. definisala kockanje kao bolest poremećaja navike i impulsa, oboljenje slično kleptomaniji, piromaniji. Među zavisnicima od igara na sreću najviše je mladih između 20 i 25 godina. Mnogi od njih počeli su kao maloletnici.

„Industrija igara na sreću je industrija zabave, mi želimo da to tako i ostane“, poručuje Karan.

„Kada se izgubi kontrola onda se javlja bolest zavisnosti. Većina ljudi i to naročito mladih ljudi sve više se podvrgava patološkom kockanju i raste broj ljudi koji imaju problem“, poručuje Danijela Ćuk, Herc tajm centar.

Starosna granica kockara se pomera nadole, zato su mnoge zemlje uvele potpunu zabranu reklamiranja na internetu, društvenim mrežama, sportskim dešavanjima. Na pregled u specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti „Drajzerova“ godišnje se javi 40.000 osoba, od toga 1.000 sa tim poremećajem koji ostanu na lečenju koje može da traje i do šest godina.