Sve više stranaca angažovano u građevinarstvu u Srbiji, trenutno se u zemlji školuje samo 15 zidara
Srbija iz godine u godinu ima sve manje kvalifikovanih ljudi za rad u građevinarstvu. To je otvorilo vrata radnicima iz inostranstva, ali i stvorilo brojne probleme koje angažovanje stranih radnika sa sobom nosi.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, od početka ove godine poslodavci su tražili 4.787 građevinskih radnika, a sa biroa su uspeli da angažuju samo 1.582 kandidata. Najtraženiji su pomoćnici majstora, tesari, armirači, betonirci…
Firme su tražile 723 tesara, a na birou su ih pronašli svega 40, dok su im bila potrebna 683 armirača, a sa evidencije NSZ zaposlili su samo 21. Traženi su bili i građevinski inženjeri, ali je od 524 pozicije popunjeno samo 199.
Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala kaže za Euronews Srbija da u Srbiju uglavnom dolaze nekvalifikovani radnici.
„Imate primer da je 50 radnika došlo iz Indije da voze kamione, ali od njih su dvojica samo znala da voze kamion, ali su navikli da voze levom stranom, pa im je to bio problem“, navodi Torlaković.
Radnici su neobučeni, ali, pretpostavka je da su svi tu legalno. U praksi, to je ipak drugačije. U Srbiji su od prvog januara 2021. do 22. jula izdate 11.682 radne dozvole stranim državljanima, među njima prednjače državljani Kine. Veliki broj tih ljudi radi u građevinarstvu.
Inspekcijskim nadzorima je utvrđeno da na gradilištima ima 3.869 stranih državljana od čega ih je bez radne dozvole bilo 420 dok je na crno radilo njih 228.
„Ono što mene najviše brine ovaj primer da je na gradilištima Koridora 11 i na gradilištu brze pruge Beograd- Subotica zatečeno više od 100 državljana Indije od kojih je samo njih nekoliko imalo obezbeđenu dozvolu za rad. Neko ih je doveo, obezbedio dozvole za rad za njih nekoliko i onda je uz to prošlo još više od 90 ljudi“, kazao je Torlaković za Euronews Srbija.
Dešava se, tvrde u sindikatu, da stigne radnik iz Albanije sa dozvolom i uz njega još 10 njih bez, to će, kažu biti izazov za Mali Šengen.
Prosečna plata na građevini 51.000 dinara
Torlaković napominje da je u Srbiji potpuno dramatičan nedostatak radne snage, tako da nismo daleko od situacije sa evropskih gradilišta, gde se u Holandiji uvodi znakovni jezik na gradilištu da bi se sporazumeli, jer radnici govore više od deset različitih jezika. On napominje da iz Indije uglavnom dolaze neobučeni radnici, nekvalifikovani iz ruralnih podurčija.
„Problem je crno tržište radne snage. Potpuno je prisutna eksploatacija radnika, koja je i zakonski kažnjiva. Sigurno da im poslodavci naplaćuju i „putne rekete“, pa kada im naplate kartu od 2.000 evra, dešava se da rade mesecima besplatno. Higijenski uslovi u kampovima u kojima žive često su jako loši“, kaže predsednik sindikata.
Torlaković napominje da je teško je proceniti koliko ima nelegalnih radnika. Postoji podatak da je u 2020. izdato 410 dozvola za radnike iz Indije, iz Rumunjie 473, Rusije 1.800, Turske 1.400, a iz 3.367 iz Kine.
„U principu je najmanji problem sa radnicima iz Kine, oni dolaze kao upućeni radnici i najmanje ih je na crno. Evropa je stara po pitanju radne snage i guta radnike, a naročito naše koji znaju više zanata – tesar, armirač, betonirac… U ovom trenutku 51.000 dinara je prosečna zarada građevinaca, a u Evropi mogu da dobiju 2.000 evra. Naši uglavnom odlaze u Sloveniju, pa odatle u Nemačku“, objašnjava Saša Torlaković.
U Nacionalnoj alijansi za ekonomski razvoj kažu da su problem sezonskih radnika koji rade na crno u poljoprivrdi rešili donošenjem Zakona o sezonskom angažovanju radnika, a tu formulu žele da primene i na građevinarstvo.
Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, navela je za Euronews Srbija da se oni zalažu da se u prvom koraku reši pitanje manuelnih radnika na gradilištu, koji su prema istraživanju najčešće angažovani „na crno“.
„Po našoj analizi tih radnika ima više od 50.000 i ovo bi bio veliki korak u tom smeru da se njima ponude bolji uslovi rada, da mogu da ostvare penziono osiguranje, odnosno da mogu da dobiju staž da budu angažovani legalno, da država ima prihode od toga da prima poreze po tom osnovu“, kaže Jovanović.
Broj domaćih radnika bi mogao da poraste i obučavanjem kadrova. U 32 građevinske i geodezijske škole školuje se 6.562 učenika, međutim, ne žele svi oni da se bave osnovnim građevinskim radovima.
U Srbiji se trenutno školuje samo 15 zidara
Iso Planić iz Udruženja geodetskih i građevinskih škola kaže da je malo interesovanje za obrazovne profile koji su namenjeni realizaciji građevinskih poslova.
„Postoji obrazvoni profil koji je namenjen zapravo realizaciji tih poslova, to je obrazovni profil operater za osnovne građevinske radove, to najviše nedostaje. Svega 15 zidara ima u obrazovnom sistemu Srbije u ovom trenutku na sve tri godine, svega sedam armirača, šest tesara, to su najdeficitarnija zanimanja kod nas“, navodi Planić.
Broj učenika i na drugim smerovima opada, zbog toga je prema sindikatima, rešavanje statusa sezonskih radnika i njihovih prava prioritet.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije za Euronews Srbija istakao je da ovaj problem postoji dugi niz godina.
„Možda i 12 godina imamo stalni odliv radne snage u oblasti građevinske industrije, a sa druge strane stalni priliv nekvalifikovane radne snage, došli smo na jako niske grane. Imamo problem da nabavimo odgovorajuću radnu snagu“, kaže Rodić.
Kako je rekao, problemi tek slede jer sa godinama neće imati ko da održava stambene objekte i generalno građevinsku infrastrukturu, jer je za taj posao važna kvalifikovana radna snaga. To će zahtevati veće troškove nego što smo navikli“, poručio je Rodić.
On je rekao da su razlog odlaska kvalifikovanih radnika bolje plate i uslovi u inostranstvu.
„Iako su sada porasle plate u ovom sektoru, te jedan deo radnika ostaje, taj problem je dugoročan, da bi vi napravili dobrog radnika treba nekoliko godina“, dodaje Goran Rodić.
Kako kaže, problem je i to što zaposlenje nije sigurno, već se radnici najčešće angažuju sezonski.
Srbija iz godine u godinu ima sve manje kvalifikovanih ljudi za rad u građevinarstvu. To je otvorilo vrata radnicima iz inostranstva, ali i stvorilo brojne probleme koje angažovanje stranih radnika sa sobom nosi.