Tendencija poskupljenja na tržištu nekretnina ne prestaje, šta bi trebalo da se dogodi da bi cene počele da padaju

Od početka godine u Srbiji su prodate nekretnine u vrednosti od oko 5,5 milijardi evra, što je za milijardu više nego lane i za 1,8 milijardi evra više nego tokom cele 2018. godine. Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda, je za Euronews izjavila da ti podaci oslikavaju da bi obim novčanih sredstava mogao dostići rekord od šest milijardi evra do kraja godine, jer će u četvrtom kvartalu najverovarnije biti više kupoprodaja nego u drugom i trećem s obzirom da, kako se približava kraj godine, svi žure i žele da završe svoje transakcije.

U prvih 11 meseci, sklopljen je 125.281 kupoprodajni ugovor, od čega oko 30.000 u prvom kvartalu i po 35.000 u drugom i trećem, dok je u četvrtom do sada sklopljeno 24.725 prometa, iako smo tek na početku decembra.

„Oko 30 odsto stanova se kupuje iz kreditnih sredstava, dok se 99 odsto zemljišta plaća gotovinom. Stanovi sa oko 28 odsto učestvuju u broju prodaja, ali kada je u pitanju novčana vrednost prodatih nepokretnosti oni su zastupljeni sa 50 odsto“, rekla je Radovićeva.

Klaster nekretnina: Prodaja nikad bolja

Predsednik stručnog saveta Klastera nekretnina Milić Đoković je rekao da je tržište „jako živahno“ i da funkcioniše kvalitetno, jer se proda sve što se pojavi u ponudi. On je napomenuo da, kada su u pitanju najatraktivnije lokacije, nema posebnih pravila, jer raste potražnja za stanovima svih struktura i različitog kvaliteta.

„Periferija postaje atraktivna za kupovinu prvog stana čija je cena kvadrata od 1.200 do 1.400 evra, dok druga vrsta klijenata traži stanove u centru grada gde je cena od 3.000 do 4.000 evra. Što se tiče prodaje, nikad bolje nije bilo. Euribor je u istorijskom minusu i krediti su jeftini, jer je prosečna kamata oko 2,6 odsto, ali je zato kvadrat skup, jer ne može da bude i jedno i drugo“, rekao je Đoković.

On je istakao da se prometuju uknjiženi stanovi, a da bi rešenje za visoke cene i nedovoljnu ponudu moglo da bude ubrzanje postupka legalizacije.

„Već dve godine nisu u prometu stanovi koji su u postupku ozakonjenja, a pretpostavka je da ih samo u Beogradu ima više od 200.000. To bi značajno uticalo na ponudu i cenu kvadrata na tržištu, naročito za stanove u rasponu od 50.000 do 60.000 evra. Trenutno je tendencija poskupljenja svega – od materijala, gradnje, majstora, samog kvadrata, tako da realno dobit investitora ostaje na istom nivou, a ulazna stavka na sve se povećava“, rekao je Đoković.

On je istakao da je prilikom izbora stana najvažnije da kupac obrati pažnju na lokaciju, jer ona ne može da se promeni, iako mnoge druge stvari mogu.

„Svima koji kupuju stan kažem da je najvažniji taj pogled u budućnost, odnosno da se dobro raspitaju, jer nije svejedno da li će se u komšiluku graditi deponija, tržni centar ili park. Stan prodaje kvalitet života i to košta. Zato je cena kondomijuma skupa, jer imate i fitnes i bazen i frizera i kozmetičara na jednom mestu“, objasnio je Đoković.

„Predmeti u začaranom krugu zbog starog zakona“

Kupci stanova ranije su imali mnogo problema, je se dešavalo da investitori i po nekoliko puta prodaju istu nekretninu. Maja Radović je izjavila da je ova praksa sada onemogućena od uvođenja Zakona o upisu u katastar nepokretnosi i vodova koji se primenjuje od jula 2018. godine i da je tu situacija – čista.

„Kada se radi o upisu po tom zakonu, u roku od pet dana se obavlja promena nosioca prava na nepokretnbosti. Tu se rade o nekretninama za koje ljudi kažu da imaju čiste papire, odnosno kada se prodaje nepokretnost koja je uknjižena. Tada notari u istom trenutku kada dve stranke sklope ugovor, on ga istog trenutka dostavlja RGZ, odmah se dobija broj predmeta na osnovu kojeg je zabeleženo da je došlo do transakcije i to ljude sprečava da eventualno urade duplu prodaju i na taj način je kupac zaštićen“, objasnila je Radovićeva.

Građani se žale da se godinama čeka na rešavanje predmeta u Katastru, a Radovićeva kaže da nisu u pitanju zaostali predmeti, već da su to postupci po starom Zakonu o državnom premeru i katastru i Zakonu o opštem upravnom postupku koji imaju vrlo specifičan način kako se mora rešavati neki predmet.

„Svi oni građani koji i dan danas imaju u svojim fiokama kupoprodajne ugovore iz nekog ranijeg vremena, kada podnesu zahtev u službi za katastar nepokretnosti, ti postupci se rade po starom zakonu. Oni mogu trajati večno, mogu takoreći zauvek ostati neupisani u Katastar. Tu imaju specifičan način kako se mora rešavati predmet. Ima mnogo prostora za nekakve žalbi, mogućnosti da komšija našteti komšiji, neko potpuno neosnovano može podneti žalbu na takvo rešenje. To je jedan začarani krug“, rekla je Radovićeva.

Ona je objasnila da bi rešenje bilo da se ide u pravcu Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova da se takav model primeni i za one koji imaju stare isprave na osnovu kojih žele da upišu vlasništvo.

Od početka godine u Srbiji su prodate nekretnine u vrednosti od oko 5,5 milijardi evra, što je za milijardu više nego lane i za 1,8 milijardi evra više nego tokom cele 2018. godine. Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda, je za Euronews izjavila da ti podaci oslikavaju da bi obim novčanih sredstava mogao dostići rekord od šest milijardi evra do kraja godine, jer će u četvrtom kvartalu najverovarnije biti više kupoprodaja nego u drugom i trećem s obzirom da, kako se približava kraj godine, svi žure i žele da završe svoje transakcije.