Tik-tok novi predizborni poligon – kako se kandidati bore za glasove najmlađih birača

Poslednji izazov na Tik-toku, čini se, otvorila je izborna kampanja. U trku za glasove na tom poligonu je sve više političara, a do cilja, najmlađih birača, trče i politički veterani.

„Kao što je ona kampanja 2012. godine bila prva kampanja u kojoj je Fejsbuk bio korišćen masovno, ovo je kampanja u kojoj se Tik-tok koristi na jedan, ne još uvek masovan, jedan diskretan način, ali po prvi put je značajnije ušao u politički život i to je, naravno, obraćanje mladoj populaciji, posebno populaciji između 19. i 24. godine“, rekao je Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.

S tim je saglasna i Mila Bajić iz fondacije „Šer“.

„Vidimo da je ovo neki pokušaj da se približe mladim generacijama, ali ne kroz to zapravo koji su njihovi programi politički, nego više na toj nekoj razini humanizovanje kandidata“, navela je Mila Bajić.

A njihove klipove prate i pozitivni i negativni komentari. Zanimljivo je da su velikom brzinom sticali pratioce, ali i srca na postovima.

„Vreme će pokazati i već pokazuje da lajkovi donose glasove. I nekoliko je razloga zbog čega je to važno – u Srbiji imamo više od 80 odsto domaćinstava koja imaju pristup internetu. Internet i portali su za dve trećine ili više od dve trećine jedan od načina kako se informišu tokom dana“, istakao je Klačar.

Manja odgovornost za izgovoreno na društvenim mrežama
Za informacije koje dele na društvenim mrežama imaju manju odgovornost, nego za izgovoreno na televiziji, radiju ili u štampi. U tome upućeni vide i jedan od razloga što je prljava kampanja u velikoj meri migrirala na internet.

„Vidim da se ta tenzija u društvu preslikava i na društvene mreže. Naravno, velika zabluda sa društvenim mrežama je što masa običnih ljudi društvene mreže poistovećuje sa medijima. I misli da neko stoji urednički iza toga i da ta informacija koja je saopštena na društvenim mrežima ima svoju vrednost u smislu istinitosti. A to nije tako“, rekao je Borislav Miljanović, komunikolog.

Mila Bajić ističe da se u evropskim državama plasiranje sadržaja na društvenim mrežama sve više reguliše.

„Ono što mi vidimo da se dešava po Evropi je veliki talas regulative, koja je upravo usmerena na to da na neki način te kompanije imaju veću odgovornost, da razumeju svoju odgovornost. To, nažalost, kod nas nije i dalje slučaj. Tako da kod nas zakonski okvir koji reguliše prosto društvene mreže i predizbornu kampanju društvene mreže ne postoji“, navela je Bajićeva.

To znači i da pravila predizborne tišine koja, između ostalog, zabranjuju da liste i stranke 48 sati pre izbornog dana pa sve do zatvaranja biračkih mesta šalju poruke biračima preko medija – za društvene mreže ne važe.