Tokom tri godine više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca

Niz državnih i privatnih organizacija najmanje šest meseci analiziralo je podatke ne bi li otkrili koliko je u našoj državi prostora za legalizovanje nelegalno stečenog novca.

Predmet pranja novca, zaključuje se u ovoj strudiji, mogla bi da bude imovina nezakonitog porekla. Tokom tri godine, od 2021. do 2023 ona je procenjena na 1,56 milijardi evra. Ova suma predstavlja 0,8% BDP Srbije.

Deo te imovine nadležni su već zaplenili. Ugrubo, svaki deseti evro.

„U odnosu na iskazanu visinu pretnje, udeo trajno oduzete imovine u krivičnim postupcima, 165.179.934 evra, predstavlja 10,56% ukupne pretnje od pranja novca“, navodi se u Proceni rizika od pranja novca izrađenoj za potrebe Vlade Srbije, a koju je objavila NBS.

Kako bi se utvrdila pretnja od pranja novca prikupljani su i analizirani podaci o krivičnim postupcima za pranje novca, visina procenjene imovinske koristi, vrednosti imovine uključene u pranje novca… Uzeti su u obzir izveštaji o sumnjivim aktivnostima, prenosu novca preko državne granice, prilivima i odlivima novca.

Može i preko zalagaonica i investitora

Rizika je mnogo. Jedan od njih su – zalagaonice. One se pojavljuju u predmetima pranja novca.

„Zalagaonice nisu obuhvaćene Zakonom o sprečavanju pranja novca kao obveznici. Za vršenje poslova u sektoru zalagaonica nije potrebna posebna licenca, već je dovoljno da se privredno društvo ili preduzetnik registruje u Agenciji za privredne registre“, navodi se u analizi. „Njihov broj, kao i ukupni prihodi, iz godine u godinu raste. Inspekcijski nadzor nad ovim sektorom je vrlo ograničen i svodi se na kontrolu od strane Tržišne inspekcije. Sprovodi je samo u slučajevima kada zalagaonice vrše otkup predmeta od dragocenih metala“.

Veliki rizik od pranja novca krije se i u poslovima sa nekretninama. Procena rizika u ovom sektoru ukazala je na rastuću pretnju. I to se pre svega odnosi na posebnu kategoriju investitora, na one koji nemaju status privrednih subjekata, već posluju kao fizička lica.

„Ova lica, prema analizi Poreske uprave, ako nisu registrovana u sistemu PDV, odnosno nisu prijavila građevinsku delatnost u APR, najčešće nastoje da izbegnu plaćanje poreza“, navodi se u studiji, „Radi se o licima koja nakon izgradnje objekta, prodaju stambeni ili poslovni prostor. Novac od prodaje ne prijavljuju poreskim organima, već zadržavaju za sebe, bez plaćanja javnih prihoda“.

U Srbiji su brojni takvi investitori, fizička lica koji se u sistemu PDV pojavljuju kao investitori i zatim prodavci novosagrađenih nekretnina.

„U periodu od 2019. do 2023. godine kod fizičkih lica – investitora u izgradnju stambenih i nestambenih zgrada je primetan rast prometa. Promet ostvaren u 2023. godini veći je od prometa u 2019. godini za 46,94%“, podaci su iz dokumenta. „Delatnost gradnje nekretnina nosi povećan rizik od pranja novca jer se plaćanje građevinskog materijala može obavljati u gotovini. Ono što povećava rizik je nedovoljna zakonska regulisanost ovog sektora. Zakon o PDV je omogućio fizičkim licima – investitorima da se registruju za PDV sistem, a da ne moraju da budu registrovani kao poreski obveznici – preduzetnici“.

O kraudfandingu i kriptovalutama se malo zna

Nadležni rizik vide i u grupnom finansiranju – crowdfunding. Kako se navodi, ranjivost sektora ogleda se u nemogućnosti adekvatnog sprovođenja mera praćenja stranke i praćenja porekla sredstava uloženih u projekat.

„Rizici od pranja novca i finansiranja terorizma povezani s grupnim finansiranjem u Srbiji, dakle, proizlaze iz nedovoljnog prepoznavanja modela grupnog finansiranja i transakcija povezanih s njima, kao i mogućih zloupotreba“, navodi se u izveštaju.

Razmatrali su i kolika je šansa da se „prljavi“ novac pere preko kriptovaluta. I ovde najveći rizik leži u – anonimnosti.

„Pripadnici kriminalnog miljea za pranje novca u oblasti digitalne imovine, pored tradicionalnih strukturiranih uplata za kupovinu kriptovaluta preko kriptomata i neposredne kupoprodaje, danas uglavnom koriste usluge miksera“, upozorava se u analizi. „Preko decentralizovane platforme i menjačnice za konverziju jedne valute u drugu, u cilju prikrivanja porekla novca i veze sa konkretnim kripto novčanikom. Tako i licem koje ga koristi. S druge strane, ne primenjuju sve jurisdikcije tzv. Travel rule procedure što otežava utvrđivanje identiteta korisnika kriptovaluta i transakcija“.

Odakle sve stiže „prljavi“ novac

Na samom početku identifikovano je ukupno 120 krivičnih dela koja su po svojim obeležjima glavni kandidati za sticanje nezakonite imovine koju bi valjalo „oprati“. Njihovom analizom došlo se do zaključaka kolika je ukupna imovinska korist. U nju spada ona otkrivena, ali i „tamne brojke“. U obzir se uzima i privremeno i trajno oduzeta imovina.

U poslednjoj Proceni rizika od pranja novca saznajemo da je tokom tri godine, od 2021. do 2023. otkrivena imovinska korist stečena kriminalom, ona navedena u krivičnim prijavama poznatih i protiv nepoznatih učinilaca, iznosila 619,78 miliona evra. Visina imovinske koristi iz „tamnih brojki”, ona neotkivena, procenjuje se na 452,77 miliona evra. Sve zajedno, tokom ove tri godine moglo se očekivati da u „mašinu za pranje“ dospe malo više od milijardu evra stečenih kriminalom.

Ukupna vrednost oduzete imovine po svim osnovama iznosi 165,17 miliona evra. S druge strane, od Srbije se tražila saradnja i pravna pomoć po pitanju 325,5 miliona evra. Toliko su bili vredni predmeti u zamolnicama. Zbog njih se od naše zemlje tražila ekstradicija okrivljenih, ustupanja krivičnog gonjenja, pronalaženja i oduzimanja imovine i provera računa u bankama.

Koliko ih je stiglo pred sud

„Na osnovu podataka organa iz represivnog sistema za sprečavanje pranja novca – policije, tužilaštva i suda, utvrđeno je da je istragama pokrenutim u predmetima pranja novca, za pranje novca i predikatno krivično delo procesuirano ukupno 770 lica. Od čega zbog krivičnog dela pranje novca 648 lica“, navodi se u analizi.

Ukupna vrednost imovine koja je bila uključena u pranje novca po optužnicama je 70,5 miliona evra. Optuženo je ukupno 526 građana za pranje novca iz predikatnog krivičnog dela, od kojih njih 335 za pranje novca.

„Kada je reč o pravnosnažnim presudama zbog pranja novca i tu se beleži napredak. Donete su protiv 140 lica u odnosu na 133 u ranijoj proceni. Osuđujuće presude su donete protiv 132 lica, a oslobađajuće presude u odnosu na osam lica. Vrednost imovine uključene u pranje novca u pravosnažnim osuđujućim presudama je 16,9 miliona evra“, vidi se u studiji.

Gde se stiče i kako se pere

Krivična dela iza kojih stoji najveća pretnja da će se posle njih prati novac su poreska i zloupotreba položaja odgovornog lica. Kao i neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. To su još i korupcija u javnom sektoru i krivična dela organizovanih grupa i prevara.

Od poreske utaje, prevare u vezi sa porezom na dodatu vrednost i nedovoljenog prometa akciznih proizvoda stiže skoro četvrtina procenjenog rizičnog novca. U predmetima pranja novca procesuirano je 6,5 odsto procenjene koristi – 23,5 miliona evra.

U Srbiji se, vidi se iz analize, sve više prilikom pranja novca iz poreskih utaja koristi „third party”, profesionalni perači. Koriste se složeniji metodi pranja koji podrazumevaju „fantome i perače”, namenski osnovane firme. Po pravilu, u procesu pranja novca iz poreskih dela se koriste takozvani „podizači” – lica koja u poslovnim bankama otvaraju račune na koje se uplaćuju sredstva od utajenog poreza, podižu i vraćaju vlasnicima.

„Za poreska krivična dela kao predikatna je karakteristično da se pranje nezakonitih prihoda vrši kroz više sektora. Pre svih sektor banaka je nezaobilazan. To je i logično, jer entiteti koji izbegavaju plaćanje poreskih obaveza imaju otvorene račune u bankama na kojima se nalaze sredstva generisana uskraćivanjem javnih prihoda“, navodi se u dokumentu.

Sledeća, često važna stanica ovog puta su – računovođe.

„Finalna integracija se najčešće vrši uplatom keša na račun pravnih lica kao pozajmica osnivača, povećanje osnivačkog uloga ili se koristi za kupovinu vrednih dobara za vlasnika. Neretko i za plate zaposlenih koje se ne evidentiraju u poslovnim knjigama i ne plaćaju porezi i doprinosi“, kažu autori.

Značajnu ulogu imaju „fantomi i perači”. Radi se o firmama koje sačinjavaju fiktivnu dokumentaciju na osnovu koje se izvlači novac.

„Sektor poreske policije je u periodu od 2021. godine do 2023. godine identifikovao 881 ovakav privredni subjekt“, podaci su iz studije.

Od narkotika u stanove, automobile, konje

Nelegalni prihodi od neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga se najčešće peru u sektoru nekretnina. Ali i kroz kupovinu vredne robe počev od skupocenih automobila, satova, nakita.

„Sektor nekretnina se koristi za raslojavanje kao i za konačnu integraciju imovine stečene kroz nelegalan promet narkotika. Pri tome zastupljeno je samopranje nelegalnih prihoda, ali i pranje od strane trećih lica, najčešće članova porodica, rođaka i drugih bliskih osoba na čija se imena grade ili knjiže nekretnine“, upozoravaju nadležni.

Jedan predmet Javnog tužilaštva za organizovani kriminal pokazuje kako se to radi. Istraga se vodila protiv šestoro, od kojih je dvoje i za pranje novca. Trgovinom narkoticima u Španiji su nelegalno zaradili 235.000 evra. Novac je slat u Srbiju gde su ulagali novac u kupovinu nekretnina.

„U drugom predmetu se protiv čak 13 članova organizovane kriminalne grupe vodila istraga zbog trgovine narkoticima. Protiv četvoro se istovremeno vodila istraga zbog pranja novca u ukupnom iznosu od 635.410 evra. Novac stečen trgovinom opojnim drogama najvećim delom ulagan je neposredno i preko najbližih srodnika u nekretnine, putnička vozila, rasne konje, poljoprivredna gazdinstva, a deo je držan u gotovini“, navodi se primer.

Zloupotreba položaja

Imovinska korist povezana krivičnim delom zloupotrebe položaja odgovornog lica čini 10,66% ukupne pretnje za pranje novca. Za pranje novca iz ovog predikatnog krivičnog dela najčešće se koristi sektor banaka, trgovine i računovođa.

„U predmetima Javnog tužilaštva za organizovani kriminal vrednost imovine koja je bila uključena u pranje novca iznosila je 7,7 miliona evra u istragama. Ta je vrednost po podnetim optužnim aktima iznosila 8,7 miliona evra. Daljim razmatranjem predmeta istog tužilaštva ustanovljeno je da je, za ovo predikatno krivično delo, pokrenuta istraga protiv ukupno četiri lica. Isto toliko i za krivično delo pranje novca. Protiv 18 lica je podnet optužni akt zbog oba ova krivična dela“, stoji u analizi.

Od 1. 1. 2019. do 30. 6. 2024. godine poslovne banke su prijavile 23 izveštaja o sumnjivim transakcijama u kojima su predmet prijave funkcioneri. Od toga, 21 prijava se odnosi na domaće funkcionere, a dve prijave na strane funkcionere.

U studiji je učestvovalo 19 institucija sa ukupno 218 predstavnika.