Trema – podsticajna ili parališuća?

O javnom nastupu i tremi za Lifestyle 013info govore Anuška Gece, diplomirani klinički psiholog, sertifikovani psihoterapeut i specijalista poslovne psihologije i Dušan Jovčić, student Fakulteta političkih nauka i pobednik takmičenja mladih besednika „Besede u Zoranovu čast”. 

Psihološka istraživanja pokazuju da strah od javnog nastupa može biti veoma jak i neprijatan, nekada čak jači od straha od smrti. Mali je broj onih koji će reći da se u situacijama kada je trebalo da pred publikom održe svoj govor nisu suočavali sa neprijatnim i nelagodnim osećanjima koje najčešće nazivamo – trema. Ubrzan rad srca, nervoza, kratak dah, oznojeni dlanovi… Da li je sve to moguće sasvim eliminisati ili bi trebalo pokušati iste preobratiti u energiju kojom će se pospešiti prenošenje poruka? O ovome smo razgovarali sa našim sugrađanima, psihološkinjom Anuškom Gece iz psihološkog savetovališta „Anima Gea” i pobednikom takmičenja u besedništvu, Dušanom Jovčićem. 

Šta je trema i da li uvek deluje negativno na naš javni nastup?

Trema se često objašnjava kao strah od sramoćenja i neuspeha. Najčešće je povezana sa situacijama u kojima se procenjuju naše znanje, kompetentnost, intelektualne sposobnosti, veštine prezentovanja i slično. U isto vreme, javni nastupi su prilika da pokažemo ono na čemu smo radili i za šta smo se pripremali. Trema obično kulminira neposredno pred izlaganje, a često je prisutna i dok se osoba nalazi u toj situaciji. U društvu je prihvaćen izraz “pozitivna trema”, a taj pojam psihološkinja Anuška Gece definiše kao tremu čiji je intenzitet adekvatan značaju situacije u koju ulazimo. Ukoliko nam je situacija značajna, logično je da ne budemo ravnodušni, jer ukoliko smo ravnodušni prema nastupu, on neće biti posebno uspešan. Adekvatan intenzitet treme nas mobiliše, aktivira, motiviše i pokreće da se bolje pripremimo i prikažemo. Naš sagovornik Dušan Jovčić navodi da je određeni stepen uzbuđenja prilikom javnog nastupa očekivan, i ukoliko na njega u tom trenutku ne reagujemo, tokom nastupa spontano će se smanjiti.

– Ako se fokusiramo na te simptome, oni postaju sve jači i ukoliko ne uspemo da ih smanjimo, sledeći put možemo imati strah od samih simptoma i zbog istih izbeći nastup, kaže za naš portal Dušan Jovčić. 

Faktori koji utiču na nastajanje i održavanje treme

Uz sve negativne stavove u vezi sa javnim nastupom zanemaruje se činjenica da je javno nastupanje veština koja se kao i svaka druga može naučiti i unaprediti. Kako navodi psihološkinja Anuška Gece, mi celog života možemo raditi na sebi, te tako i na ovom problemu. Dobrom pripremom, čestim nastupanjem i sticanjem iskustva, tremu možemo svesti na umeren nivo.

Anuška Gece, psihološkinja

Takođe, naša sagovornica navodi i to da različiti faktori utiču na nastajanje treme. Kao i na formiranje ličnosti, faktori koji utiču na nastajanje i održavanje treme su genetika, socijalizacija, traumatski događaji, a kada odrastemo uključuje se i četvrti faktor razvoja ličnosti – samoaktivnost individue.

•    Genetika: osetljiviji simpatički nervni sistem i temperament koji odlikuje veća osetljivost i nesigurnost

•    Socijalizacija: nisko samopouzdanje koje je najčešće rezultat neadekvatnog stepena brige i kontrole od strane roditelja, učenje po modelu putem kojeg se usvaja roditeljsko ponašanje koje odlikuje nesigurnost i strahovi od grešaka

•    Traumatski događaji: podsmeh, ponižavanje, neprimerena kritika, pridavanje previše značaja takmičenju i negovanju ideje da vredimo jedino ukoliko smo uspešni

•    Samoaktivnost individue: uvek možemo raditi na promeni onih načina funkcionisanja koji nas dovode do rezultata kojim nismo zadovoljni 

Naš sagovornik, Dušan Jovčić, koji ima bogato iskustvo u javnim nastupima i u radu sa studentima koji imaju problem sa javnim nastupom, ističe da za nastajanje treme veliku ulogu ima stepen pripremljenosti. Ukoliko je određena tema samo površno poznata govorniku velika je verovatnoća da će se zbuniti i da će trema biti prisutna, jer u tim momentima ni sam govornik nije siguran u ono što priča, što će se značajno odraziti na njegovo izlaganje.

Kako pobediti tremu?

Psihološkinja Anuška Gece, navodi da je najvažnije da se pripremimo za javni nastup, odnosno da naučimo ili uvežbamo ono što treba da prezentujemo, kako bismo bili što sigurniji u svoje znanje. Druga bitna stvar je da odustanemo od perfekcionističkih zahteva prema sebi i od katastrofiziranja same situacije, imajući u vidu da je intenzitet treme povezan sa načinom na koji razmišljamo. Bitno je da osvestimo i prepoznamo svoje iracionalne misli u vezi sa nastupom, jer jedino tako možemo i da ih  korigujemo.

– Naš način razmišljanja utiče na to kako se osećamo. Od velike koristi su i vežbe disanja. Praktikovanjem pravilnog disanja i samokontrolom možemo postići mišićnu i mentalnu relaksaciju, te samim tim i kontrolu svojih emocija i reakcija. Pored toga korisne su i tehnike vizualizacije kao vid mentalne pripreme za nastup. Dugoročni rad na sebi podrazumeva i rad na jačanju samopouzdanja  kroz osvešćivanje i prihvatanje sebe, što dovodi i do  emocionalne stabilnosti, savetuje psihološkinja Anuška Gece.

Naš sagovornik Dušan Jovčić navodi da je u javnom nastupu ključno da znamo o čemu govorimo, ne samo površno već suštinski. Dušan ističe i da je vežbanje ključno, da je neophodno da se spremamo sve dok ne dođemo do nivoa na kom postajemo sigurni u sopstveno znanje.

– Održati probu pred članovima porodice ili prijateljima može biti od velike pomoći, jer ukoliko je govornik nervozan ovo može pozitivno uticati i dati mu neku vrstu ohrabrenja, kaže Dušan za Lifestyle 013info.

Govornik uvek treba da ima na umu da on može sam kontrolisati svoj nastup i ključno je da bude potpuno koncentrisan na poruku koju želi da prenese. Trema vremenom i sa porastom iskustva može da iščezne, ključno je suočiti se sa ovim problemom i polako raditi na tome. Najbitniji korak je donošenje odluke da se određeni strah prevaziđe.

O javnom nastupu i tremi za Lifestyle 013info govore Anuška Gece, diplomirani klinički psiholog, sertifikovani psihoterapeut i specijalista poslovne psihologije i Dušan Jovčić, student Fakulteta političkih nauka i pobednik takmičenja mladih besednika „Besede u Zoranovu čast”.