Trgovci na puteru zarađuju od devet do čak 76,4 odsto
Kada su pre više od dve godine počela poskupljenja, hrana je prednjačila po rastu cena. Zbog toga se u javnosti često polemiše o tome ko je kriv za to. Proizvođači, odnosno njihovi troškovi proizvodnje ili trgovci i njihove marže. Istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na inflaciju cena hrane u Srbiji uradio je Republički zavod za statistiku za potrebe vlade, a autori su Miladin Kovačević, Milena B. Stevović i Vladimir Šutić. Podaci se odnose na period od 1. januara do 31. aprila 2023. godine.
Podeli vest:
Istraživanje o prihodima od prodaje hrane u unutrašnjoj trgovini pokazalo je da je prosečna stopa bruto marže za sve posmatrane subjekte u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila 14,9 odsto. Bruto marža je, inače, direktni profit koji preduzeće ostvaruje za dobro ili uslugu, odnosno razlika između prodajne cene (bez poreza na dodatu vrednost) proizvoda i njegovih troškova proizvodnje. Zbog toga je poznata i kao profitna marža, piše Politika.
Prema koncentraciji na tržištu, trgovačke kuće su razvrstane u dve grupe – „vodećih 20” i „ostali”. „Vodeći 20” imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto. Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe „vodećih 20” iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. Kod grupe „ostali” prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.
– S obzirom na to da unutar grupe „vodećih 20” nisu zabeležena značajnija odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama posmatranih proizvoda, više marže kod pojedinih subjekata u trgovini na malo, pogotovu kod većih trgovinskih lanaca, mogu se objasniti povoljnijim uslovima pri nabavci robe od dobavljača, kako s domaćeg tržišta, tako i iz uvoza, od konkurencije. Istovremeno, ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda (visoke cene inputa u proizvodnji i niska ekonomija obima). Takođe, rezultati istraživanja su pokazali da ne postoje bitne razlike između grupe „vodećih 20” i ostalih subjekata izvan ove grupe (grupa „ostali”), u visini ostvarenih bruto marži po posmatranim grupama proizvoda – navodi se u istraživanju.
Izuzetak su sveže meso i riba, kod njih grupa „ostali” ima veću maržu, dok kod ulja i masti, kao i kafe, subjekti iz grupe „vodećih 20” imaju veće marže u odnosu na ostale subjekte izvan ove grupe. Ipak, najveće razlike u visini bruto marži uočene su u kategoriji svežeg mesa. Na prvom mestu kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa, posebno celo pile. Grupa „vodećih 20” ostvarila je prosečnu stopu marže od čak minus 5,1 odsto, odnosno minus 0,5 odsto, dok su ostali subjekti izvan grupe „vodećih 20” (grupa „ostali”) ostvarili 14,1 odsto, odnosno 15,6 odsto.
Isti je slučaj i sa ribom. U slučaju šarana, grupa „vodećih 20” beleži prosečnu stopu marže od četiri odsto dok grupa „ostali” ima 21,4 odsto. Kod pastrmke, prosečna stopa marže iznosi 15,8 odsto u grupi „vodećih 20”, dok je kod grupe „ostali” ona oko 35 odsto.
Ovakve razlike je moguće objasniti time da grupu „vodećih 20” čine zapravo veliki trgovinski lanci i, s obzirom na to da je reč o vrlo osetljivoj robi kratkog roka trajanja, subjekti iz ove grupe zapravo prilagođavaju svoju prodajnu politiku tako što posluju s nižim maržama kod ovih i sličnih proizvoda.
Za razliku od grupe „vodećih 20”, u ostalim subjektima izvan ove grupe zastupljene su i male specijalizovane trgovine (mesare, ribarnice), koje u svom poslovanju ostvaruju više marže s obzirom na to da imaju raznovrsniju ponudu unutar iste grupe proizvoda. Istovremeno, ova grupa subjekata nema prostora da niske i negativne marže „proširi” na druge grupe proizvoda, kao što je to slučaj kod velikih trgovinskih lanaca.
Posmatrano na nivou proizvoda, najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, s maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, nasuprot minimalnoj od devet odsto. Najniži raspon zabeležen je kod šećera, s maksimalnom stopom bruto marže od 17,7, nasuprot minimalnoj od 1,9 odsto. Proizvodi kod kojih grupa „vodećih 20” ostvaruje veće marže u odnosu na ostale subjekte koji ne pripadaju ovoj grupi jesu maslac i kafa. To se može objasniti raznovrsnijom ponudom ove kategorije proizvoda (širim asortimanom), postojanjem sopstvenih trgovinskih marki, povoljnijim uslovima nabavke od dobavljača (niži troškovi nabavke) i slično. Za razliku od gore pomenutih proizvoda, kod robe sa užim asortimanom, kao što su jestivo suncokretovo ulje i šećer, ne postoje značajne razlike u visini marži između „vodećih 20” i ostalih subjekata izvan ove grupe.
Podeli vest:
