Tri faktora koja određuju da li će dete biti uspešno u matematici
Kada je reč o umeću iz matematike oduvek su postojale dve kategorije učenika, oni kojima matematika ide od ruke i oni koji se pitaju kada će meni ovo biti potrebno u životu.
Da li dobri rezultati zavise samo od dobre pripremljenosti za test ili od psiholoških faktora?
U Srbiji se radi jedno upravo takvo istraživanje pod nazivom Ispitivanje matemaztičkog sentimenta, a koje pokazuje kako naše psihološke karakteristike utiču na skonost ka matematici.
Za Tumač stvarnosti na ovu temu govorio je jedan od istraživača, docent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Ilija Milovanović.
„Matematika je svuda oko nas. Kada smo jutros krenuli na posao morali smo da procenimo koliko će nam vremena biti potrebno da stignemo, to je matematika, gledamo na sat, takođe matematika. Problem u današnjem školstvu je što se retko govori o tome gde će nam sve matematika biti potrebna“.
Šta određuje našu matematičku sposobnost?
„Jedna od osnovnih determinanti jeste matematička anksioznost koja kompromituje naše veštine i stavovi o matematici – da li to možemo da promenimo, da li ne možemo, da li je to fiksno i to je mene navelo da dublje istražujem tu temu“, kazao je profesor.
Kako se đaci u školama bore sa matematikom? Šta je pokazalo istraživanje?
„Postoje tri grupe činilaca koje određuju naš strah od matematike i određuju našu matematičku uspešnost. Prve jesu karatkteristike učenika – što je učenik skolniji da ispoljava neprijatne emocije, što je manje savestan, što se manje posvećuje učenju pokazivaće veću anksioznost i time će postići manje postignuće“, objašnjava sagovornik.
Kako objašnjava postoje i činioci koji se odnose na inteligenciju i sposobnosti
„Postoji uvreženo mišljenje da su samo pametni za matematiku, a to nije istina. Iteligencija zaista doprinosi, ali samo četvrtinu postignuća. Tu su bitan činilac roditelj i nastavnici koji ispoljavaju različita ponašanja dok nas uče, odnosno podučavaju“, objašnjava Milovanović.