Trombociti spasavaju živote – nema rizika za davaoce, ali se doniranje razlikuje od klasičnog davanja krvi

U Srbiji ima oko 350 donora trombocita, a potrebno je najmanje pet puta više, kažu lekari. Zašto su trombociti važni? Ljudima koji su bolesni od leukemije oni bukvalno spasavaju život. Ne postoji nikakav medicinski rizik za donore, a uslove ispunjava veliki broj ljudi. 

Većina davalaca trombocita prvo su bili dobrovoljni davaoci krvi. Odluku su doneli zbog bolesti ili onkološkog lečenja svojih najbližih i prijatelja, kojima su hitno bili potrebni trombociti.

Takvo iskustvo je imao i Nenad Ćurčić, koji je do sada krv dao 99 puta. Prvi put, kaže Nenad, trombocite je dao kada se razboleo kolega, koji je sada zdrav čovek.

„Naizmenično vam uzimaju krv i vrše separaciju trombocita, pa vam vraćaju tu istu krv. To traje oko sat vremena, neki put duže ili kraće, ali to je uglavnom to. Oporavak je neosetan, nikakve posledice nakon toga ne oseća čovek. Svakih 15 dana mogu da se daju trombociti, krv može svaka tri meseca. Znači da u suštini zdravlju ništa ne šteti i mislim da je poželjno svako da dâ trombocite, da oseti kako je to lepo“, ističe Nenad.

Davanje trombocita se razlikuje od klasičnog davanja krvi

Za razliku od klasičnog davanja krvi, koje traje pet do osam minuta, odvajanje trombocita može da traje i tri sata.

Najjednostavnije rečeno – jedna vena, igla, poseban aparat i vrećica. Da bi se dobio jedan preparat, potrebno je da mašina obradi od litar i po do tri litra krvi.

Dr Vesna Bosnić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije navodi da je ukupan produkt koncentrovanih trombocita, dobijenih tom procedurom, od 250 do 400 mililitara.

Iako je to mali volumen, davanje dugo traje zato što je neophodno da se odradi cela procedura da bi se dobila jedinica koja je jedna terapijska doza za bolesnika, objašnjava Bosnićeva.

Ko može, a ko ne može da bude donor

Davaoci trombocita mogu da budu i muškarci i žene od 18 do 60 godina, pod uslovom da nisu primali transfuziju.

Davaoci ne mogu da budu žene koje su bile u drugom stanju. U oba slučaja stvaraju se antitela koja se u krvi zadržavaju do kraja života i predstavljaju potencijalnu opasnost za pacijenta koji prima trombocite.

„Taj nivo trombocita koji davaoci daju, oni se unutar tri dana u potpunosti nadoknade. Volumen tečnosti koji se gubi prilikom davanja trombocita je minimalan, između 250 i 400 mililitara. Kroz dve čaše vode oni nadoknade kompletan izgubljeni volumen. Znači, oporavka praktično nema“, objašnjava Bosnićeva.

Razlika između eritrocita i trombocita

Razlika između eritrocita i trombocita je ta što prvi mogu da se iskoriste za 42 dana, drugi za samo pet.

Drugačije se i čuvaju. Prvi u frižideru, drugi na sobnoj temperaturi i moraju stalno da se pomeraju u posebnom aparatu.

U Srbiji ima oko 350 donora trombocita, a potrebno je najmanje pet puta više, kažu lekari. Zašto su trombociti važni? Ljudima koji su bolesni od leukemije oni bukvalno spasavaju život. Ne postoji nikakav medicinski rizik za donore, a uslove ispunjava veliki broj ljudi.