Tržište bez kontrole udžbenika, ko gubi, a ko dobija?

Potom je krajem prošle godine stigao apel Odeljenja istorijskih nauka SANU (uz podršku Izvršnog odbora Akademije) da se o Zavodu kao ustanovi od posebnog značaja za državu donese nov zakon, sličan onom koji je bio na snazi od 1973. do 1993. godine.

 

Paralelno s tim, profesor Aleksandar Kavčić je obelodanio svoju nameru da za sve osnovce u Srbiji preko svoje fondacije obezbedi besplatno udžbenike koji će biti dostupni na internetu i svaki učenik će moći da ih odštampa i koristi. Usledila je reakcija Udruženja (privatnih) izdavača udžbenika koji su Kavčićeve izjave ocenili kao floskule i izneli neslaganje sa ocenama Istorijskog odeljenja SANU, uz pitanje zašto se neprestano iznose neistine o vrednosti tržišta udžbenika i da li je cilj odreći se kvalitetnih izdanja privatnih izdavača kako bi se vratio monopol državnom izdavaču i svi problemi koje bi takav postupak sa sobom nosio.

 

Liberalizacija udžbeničkog tržišta postepeno je uvođena od 2003. sa ciljem da se poveća kvalitet udžbenika. Do tada je Zavod za udžbenike bio jedini izdavač. Ministarstvo prosvete nikada nije uradilo analizu šta nam je donelo otvaranje tržišta, a zakoni o udžbenicima su menjani bez uvažavanja mišljenja struke. Zbog toga je pitanje kvaliteta školskih knjiga do danas ostalo u senci borbe za profit, čestih sukoba izdavača sa prosvetnim vlastima, ali i tenzija između privatnih i državnog izdavača.

 

U Srbiji nema mnogo stručnjaka koji se bave pitanjem kvaliteta udžbenika. Najveći broj njih je okupljen u organizaciji Obrazovni forum i oni godinama unazad daju konkretna rešenja koja nijedna prosvetna vlast nije uvažila. Još 2015. godine, kada je priča o tadašnjem Zakonu o udžbenicima u javnosti bila prebačena na teren uticaja nemačkog Kleta, stručnjaci su ukazivali na niz problematičnih zakonskih rešenja koja, bili su uvereni, ne samo da neće dovesti do povećanja kvaliteta već će proizvesti nove probleme. Još tada je profesor Filozofskog fakulteta Ivan Ivić, jedan od najvećih poznavalaca ove oblasti, ukazao da cilj zakonskih rešenja ne treba da bude da se ograniči profit, već da nateraju izdavače da, trčeći trku za profitom, učestvuju u trci za kvalitet.

 

Odgovor na pitanje da li nam je liberalizacija izdavačkog tržišta donela kvalitet zavisi od toga koga pitate.

 

„Stav Zavoda za udžbenike po tom pitanju je jasan: nerazumno je izvršena liberalizacija tržišta udžbenika i prodor privatnih, pa i stranih izdavača, iza kojih stoje interesi koji nisu u skladu sa načelima obrazovne, naučne i kulturne politike našeg društva. Apsolutno smo saglasni sa saopštenjem SANU s obzirom da je naša najznačajnija naučna institucija jasno istakla suštinu problema sa kojim se Zavod suočava od 2003. godine do danas„, kaže za Danas Milorad Marjanović, direktor Zavoda za udžbenike.

 

Na pitanje da li im se sprema privatizacija, on odgovara da ta informacija nije bila zasnovana ni na kakvoj zvaničnoj analizi stanja i pozicije Zavoda.

 

„Zavod jeste u nezavidnoj finansijskoj situaciji, ali nema govora o takozvanom gašenju. Pretpostavljamo da su zbog položaja u kome se godinama unazad Zavod nalazi pojedinci, institucije i mediji izrazili zebnju i brigu da se ne dogodi da jednog dana državni izdavač bude iscrpljen u borbi za dalji opstanak na tržištu udžbenika koje je i dovelo do današnjeg stanja„, smatra Marjanović.

 

On se zalaže za donošenje posebnog zakona o Zavodu, posle koga bi trebalo sa njim usaglasiti Zakon o udžbenicima.

 

„Konkretno, kada zakonom o Zavodu bude jasno definisan status državnog izdavača i precizno bude određen njegov obim i delokrug rada i odgovornosti, tada bi ti elementi bili uneti u Zakon o udžbenicima i svima bi bilo jasno ko je za koje udžbenike zadužen i obavezan“, navodi Marjanović.

 

 

Od otvaranja tržišta jedna od glavnih tačaka sporenja državnog i privatnih izdavača je štampanje niskotiražnih izdanja. Važeći zakon predviđa da izdavač ima pravo da sam odluči da li će da izdaje te udžbenike ili će uplatiti dva odsto ostvarenih neto prihoda od prodatih udžbenika u prethodnoj kalendarskoj godini na račun javnog izdavača.

 

Na pitanje da li je obaveza da štampaju niskotiražna izdanja najveći problem u poslovanju koji Zavodu stvara gubitke, Marjanović kaže:

 

„Zakon o udžbenicima kojim je Zavodu naloženo formiranje Centra za niskotiražne udžbenike donet je 6. aprila 2018. Zavod je u najkraćem mogućem roku 3. jula 2018. formirao Centar. Dva odsto od prihoda privatnih izdavača Zavodu nikada nije uplaćeno„.

 

S druge strane, iz Udruženja izdavača tvrde da Zavod nije na vreme ispunio svoju zakonsku obavezu i formirao Centar za niskotiražne udžbenike, zbog čega su članovi Udruženja obavezu objavljivanja niskotiražnih udžbenika preuzeli na sebe i preveli više od 300 svojih udžbenika na jezike nacionalnih manjina. „Pored toga, izdavačke kuće članice Udruženja priredile su preko 1.000 prilagođenih izdanja svojih udžbenika za učenike sa različitim posebnim potrebama. Sva ta izdanja predstavljaju niskotiražne udžbenike, te je netačna tvrdnja da privatni izdavači ne stvaraju udžbenike koji ne donose profit„, ističu u Udruženju.

 

„Privatni izdavači koji pozivaju na svoje objavljivanje „300 novih naslova i oko 1.000 prilagođenih“ ne iznose podatak da su izabrali da štampaju isključivo za njih finansijski isplative udžbenike. Za one finansijski neisplative država je zakonom obavezala Zavod. Zaključak izvucite sami„, poručuje Milorad Marjanović.

 

 

Tekst u celosti pročitajte na sajtu Danasa OVDE.