Tržište rada: Prosečan srpski zumer odbija ono o čemu je milenijalac nekad sanjao

Dok se neguje stereotip da su mladi sami po sebi razmaženi i lenji, zaboravlja se da je njihova pozicija na tržištu dobrano uslovljena prilikama u kojima su se zatekli, a koje su se znatno promenile u odnosu na ranije generacije.

Obično se pod zumerima (kako se drugačije nazivaju pripadnici generacije Z) podrazumevaju ljudi rođeni od druge polovine devedesetih do sredine druge decenije ovog veka. U Srbiji se oni dobrim delom uklapaju u zapadne obrasce ponašanja i verovatno da je stepen sličnosti ovdašnje generacije Z sa onom u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) dosta viši nego što je to bio slučaj sa milenijalcima i još starijim grupama.

Kako je došlo do toga? Okolnosti su odigrale veliku ulogu, kaže dr Dragan Aleksić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On podseća da su tako uslovi na tržištu rada bili dosta lošiji za milenijalce.

„Kada su oni stupali na tržište rada, stopa ukupne nezaposlenosti je išla do 26 odsto, dok je za mlade ona iznosila i po 52-53 odsto. Sada pod pritiskom demografskih promena – starenja stanovništva, odlaska u penziju generacija bebi-bumera i emigracija – stopa nezaposlenosti je jednocifrena i ona će se verovatno dodatno smanjivati, ne zbog napretka zemlje nego usled prirodnog kretanja stanovništva“, kaže sagovornik Bloomberg Adrije.

Ističe da je pandemija virusa korona takođe naučila poslodavce da mogu i moraju neke stvari da pruže zaposlenima – da se radi onlajn, od kuće – pa kad se videlo da može i tako da se radi, onda su i mladi počeli to da zahtevaju. Glavna razlika zumera u poređenju s drugim generacijama upravo se ogleda u njihovom odnosu prema digitalnom svetu, budući da su bili izloženi internetu i društvenim mrežama od svog detinjstva.

Fleksibilni modeli rada, poput rada na daljinu i hibridnih opcija, postaju ključni faktor u privlačenju i zadržavanju mladih talenata, pokazalo je nedavno istraživanje platforme Startuj Infostud. „Generacija Z vrednuje ravnotežu između poslovnog i privatnog života, pa mogućnost rada sa različitih lokacija često postaje odlučujući faktor prilikom odabira poslodavca. Ovi modeli omogućavaju veću produktivnost, smanjenje stresa i bolju prilagodljivost potrebama zaposlenih, što se pokazuje kao vitalno za generaciju koja je navikla na tehnologiju i dinamičan način života“, kažu istraživači.

Rezultati njihove ankete su da oko tri četvrtine mladih u zemlji misli da fakultetske diplome nisu dovoljno cenjene, ali je otprilike sličan procenat njih optimističan po pitanju svoje buduće karijere, dok dve trećine zumera smatra da poseduje adekvatna znanja za željeni posao i karijerni put.

Šta očekuju od plate

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), više od polovine mladih do 30 godina u Srbiji smatra da je za pristojan život potrebna plata koja je viša od 130.000 dinara. Publikacija Infostuda kaže da mladi u proseku očekuju početnu platu od 89.345 dinara, dok im je željena plata tokom karijere gotovo dvostruko veća i iznosi 172.963 dinara. Pritom su najveća očekivanja iskazali njihovi ispitanici iz Beograda i pripadnici muškog pola uzrasta od 15 do 19 godina.

S druge strane, zvanična statistika (podaci Republičkog zavoda za statistiku za septembar 2024) navodi sledeće: prosečna neto zarada za starosnu grupu 15-19 godina je nepunih 63.000 dinara, za grupu 20-24 godine oko 74.000 dinara, a za one 25-29 godina nešto preko 97.500 dinara.

„U razgovoru sa studentima neretko se desi da me pitaju o tome kakve plate bi bilo razumno da očekuju kada počnu da rade i kad im kažem kako se u proseku kreću zarade u zemlji, vidimo da se ti iznosi ne poklapaju sa njihovim očekivanjima. Lično mislim da nije strašno da traže malo više nego što je trenutno realna situacija na tržištu, jer oni imaju jedan ventil koji nije bio dostupan prethodnim generacijama – generacija Z je izuzetno tehnološki pismena, ima mogućnosti za platformski rad, to jest rad u okviru takozvane gig-ekonomije“, objašnjava Aleksić.

Ističe da je zemlja na tom polju vrlo popularna u svetu. „Prema rezultatima jednog istraživanja iz 2021, Srbija je u top 10 zemalja po broju platformskih radnika proporcionalno broju stanovnika.“

Kratkovidost mlađih generacija

Da su onlajn poslovi primamljivi novijim naraštajima, Aleksić primećuje i u direktnoj komunikaciji sa studentima. „Recimo, kada im pričam o tome da bi u početku mogli raditi kao pripravnici za 60.000 – 70.000 dinara. Iako je to samo privremeno, mladi kažu da bi za taj novac radije radili u kladionici ili – još bolje, bili uslovno rečeno sam svoj gazda, sa držanjem onlajn časova engleskog jezika ili kurseva za Excel, bavljenjem grafičkim dizajnom…“

Istraživanje fakulteta FEFA u Beogradu objavljeno prošle godine pokazalo je da više od trećine ispitanika generacije Z želi da osnuje sopstvenu kompaniju. Budući da je među generacijom Z izražen preduzetnički duh, a da nemaju toliko početnog kapitala i institucionalne podrške, okreću se radu preko interneta koji je uglavnom polulegalan ili minimalno prijavljen, skoro bez ikakve zaštite i sigurnosti, upozorava sagovornik.

„Kratkoročno su orijentisani i sami umeju da kažu da bi pre izabrali posao na crno koji donosi više novca nego da budu prijavljeni i zbrinuti u pogledu ugovora, ali slabije plaćeni. O doprinosima i penziji manje razmišljaju, čini se da i nemaju vere u penzijski sistem. Slično je i sa zdravstvenim sistemom, mada ih tu donekle mogu razumeti jer su još mladi i zdravi, a vide da državno zdravstvo nije u dobrom stanju“, navodi Aleksić.

Dodaje da ih ne interesuju sindikati jer u njima ne vide korist, već ih posmatraju praktično samo kao trošak kroz plaćanje članarine.

„Tako imamo sve više frilensera, tih preduzetničkih radnji koje se otvaraju da bi se obavljali poslovi za strane firme. I nije tu sve IT, kako se možda misli, to može biti i neko unošenje podataka i druga administracija. Na osnovu toga bi se moglo reći da pripadnici generacije Z ne vole toliko šefova i autoritet. Njima se u načelu dopada timski rad, ali ih interesi kompanije uopšte ne zanimaju“, pojašnjava.

Prilagođavanje za firme

Stručnjak sa Ekonomskog fakulteta ocenjuje da je generacija Z trezvenija u odnosu na starije učesnike na tržištu rada, koji su neretko razmišljali „Samo da se zaposlim, još ako može u javnom sektoru, pa da budem tamo 40 godina, da nikad ne menjam posao“.

„Generacija Z ima potpuno suprotno gledište, oni su rasterećeni socijalističkog nasleđa i stava da je bitno samo imati posao. Mislim da ovdašnja preduzeća još nisu u potpunosti prihvatila nove načine razmišljanja mlade radne snage, koji dovode do toga da firme više neće moći da biraju između desetina ili stotina prijava po oglasu i moraće da izlaze sa sve boljim uslovima rada“, kaže Aleksić.

A pod tim se ne misli samo na platu. Sagovornik Bloomberg Adrije navodi primer traženih programerskih i menadžerskih zanimanja kao primer gde su mlađi visokoobrazovani zaposleni koji su već negde radili sada u poziciji da biraju. „Oni više ne podrazumevaju samo neku ozbiljniju zaradu, nego preferiraju pakete koji obuhvataju privatno zdravstveno osiguranje, članstvo u teretani i druge benefite. Zumeri cene fleksibilno radno vreme, mogućnost rada od kuće.“

Generacija Z drugačije pristupa i samom traženju posla. „Oni se nikad neće javiti na oglas preko Nacionalne službe za zapošljavanje ili nekih tradicionalnijih načina oglašavanja, okrenuti su LinkedInu i Instagramu“, kaže Aleksić.

Brže menjanje poslova, zanati na lošem glasu

Još jedna karakteristika generacije Z je svest o potrebi za celoživotnim učenjem – njima je jasno da moraju da menjaju poslove, da ništa nije za stalno i u tome su bolji nego prethodne generacije, napominje sagovornik.

„Takve stvari već su se odomaćile na zapadnim tržištima rada i nisu problematične ukoliko je stopa nezaposlenosti niska i nezaposlenost kratkotrajna, to jest ako se kratko zadržavate na nekoj poziciji, ali i relativno brzo možete da nađete drugi posao“, objašnjava.

Ovo verovatno delimično objašnjava podatak koji se navodi u izveštaju KOMS, a to je da na pitanje da li su zaposleni na poziciji za koju su se školovali, mladi u 61 odsto slučajeva odgovaraju da nisu.

Međutim, ono što stručnjake brine jeste činjenica da mladi sve izraženije izbegavaju određena zanimanja. Uglavnom je reč o onima zanatskog tipa, koja su stigmatizovana, čak i kad su jako dobro plaćena. Vodoinstalateri, keramičari i moleri mogu zaraditi i po dve, tri, četiri hiljade evra mesečno, ali se kod nas uvrežilo mišljenje da je sramota ne završiti fakultet.