U banku po platnu karticu i sa 11 godina

Ono što je interesantno jeste da banke omogućavaju da sve mlađi mogu da je koriste. Jedna banka, na primer, ovih dana reklamira da je daju i deci od 11 godina. Podrazumeva se onu vezanu za bankovni račun roditelja, koji kontrolišu potrošnju. Slične proizvode imaju i druge banke, a najčešće je donji „prag” za platnu karticu 16 godina. I u ovim slučajevima zahtev podnosi roditelj, ali ne mora nužno kartica da bude vezana za roditeljski račun. Tinejdžeri nemaju mogućnost dozvoljenog prekoračenja, podizanja čekova ili podizanja kredita, već isključivo mogu da raspolažu sredstvima koja imaju na računu.

Banke već godinama rade na finansijskom opismenjavanju mladih, a i Ministarstvo prosvete je, u saradnji sa kartičarskim institucijama, imalo u osnovnim školama, pa i vrtićima, projekte ovog vida obrazovanja. Mladi su danas najveštiji u korišćenju digitalnih usluga pa im „plastika” dobro dođe za plaćanje na internetu ili na POS terminalu u prodavnici, bioskopu… Postoji i praktična strana zašto tinejdžeri treba da imaju bankovnu karticu. Oni ne nose novčanike, novac preturaju po džepovima, kada dete ode na ekskurziju to što ima karticu je za roditelje, kao i za njega, još jedan vid sigurnosti.

Bankari objašnjavaju da je upravljanje novcem i troškovima važan deo odrastanja i obrazovanja mladih i da se tinejdžeri koji imaju sopstveni račun upoznaju sa funkcionisanjem bankarskog sistema, platnim prometom, onlajn plaćanjem i bezbednošću, za razliku od njihovih vršnjaka koji prvi račun otvore tek kad se zaposle. Dodaju da su redovno uplaćivanje džeparca, isplata honorara preko omladinske zadruge ili prijavljivanje ispita dobre prilike za otvaranje prvog računa.

Roditelj treba da proceni da li je njegovo dete spremno za tu odgovornost. I pitanje koje se sigurno prvo postavlja jeste kada detetu otvoriti prvi račun, kao i da li su mladi spremni za ovakvu vrstu odgovornosti. Sa gledišta propisa nema ni prepreka da dete od 11 godina dobije platnu karticu.

U Narodnoj banci (NBS) kažu da je sa aspekta porodičnog zakona, kojim je regulisana poslovna sposobnost deteta, to dozvoljeno.

„Postoje dve kategorije maloletnika. Prvu kategoriju maloletnika predstavljaju mlađi do navršene 14. godine. Oni mogu preduzimati pravne poslove kojima pribavljaju isključivo prava. Drugu kategoriju maloletnika čine oni s navršenih 14 godina. Oni, pored navedenih pravnih poslova, mogu preduzimati i sve ostale, ali uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja. Na terenu pružanja platnih usluga, uzimajući u obzir odredbe porodičnog zakona, za čije tumačenje je nadležno odgovarajuće ministarstvo, sporno je da li prva kategorija maloletnika – maloletnici do navršene 14. godine – mogu direktno uspostaviti poslovni odnos s bankom i otvoriti račun u banci. Međutim, polazeći od toga da ovi maloletnici mogu preduzimati pravne poslove kojima pribavljaju isključivo prava, pravne poslove kojima ne stiču ni prava ni obaveze, kao i pravne poslove malog značaja, ne postoji prepreka da ovi maloletnici posredstvom svojih roditelja kao zakonskih zastupnika budu korisnici određenih platnih usluga koje banka nudi iako nisu direktno klijenti banke”, kažu u NBS.

Imajući u vidu savremene tokove usmerene ka bezgotovinskom plaćanju, ukazuju na to da bi korišćenje platnih kartica ili drugih instrumenata bezgotovinskog plaćanja umesto gotovine od strane maloletnika moglo imati različite prednosti. Deci bi bilo omogućeno i da se rano upoznaju s platnim instrumentima, njihovim korišćenjem, zaštitom i drugim relevantnim pitanjima. Ukazuju i na to da je Porodičnim zakonom propisano da dete koje je navršilo 15. godinu može preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolaže svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. S tim u vezi, ne postoje zakonske smetnje za maloletnika koji spada u kategoriju starijeg maloletnika, a koji je navršio 15. godinu i koji je istovremeno angažovan na poslovima po osnovu kojih stiče prihode, da samostalno raspolaže novcem na računu koji je stekao po osnovu svoga rada.