U EU lakša naplata saobraćajnih kazni za prekršaje u drugim državama: Šta to znači za naše vozače?

Nova direktiva sada će, osim najčešćih i najozbiljnijih prekršaja kao što su prekoračenje brzine ili vožnja pod uticajem alkohola i droga, uključivati i druge prekršaje.

Među njima su nepoštovanje razmaka između vozila, ignorisanje zabrane preticanja, opasno preticanje, prekršaji pri parkiranju kao što je parkiranje preblizu raskrsnice ili zebri, prelazak pune bele linije, vožnja u pogrešnom smeru, nepoštovanje pravila o korišćenju koridora za hitne slučajeve ili korišćenje preopterećenog vozila.

Šta se dešava ako vozači iz Srbije naprave prekršaj u drugoj zemlji?

„Što se tiče prekršaja stranih državljana, države članice EU međusobno razmenjuju podatke u skladu sa odredbama Direktive 2015/413 o olakšavanju prekogranične razmene informacija o prekršajima. Međutim, Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU nema pravni osnov za primenu pomenute direktive“,kaže za Euronews Srbija Aleksandar Radenković iz MUP-a Srbije.

„U najvećem broju slučajeva, prekršaji stranaca i kod nas i u drugim zemljama sankcionišu se po načelu hitnosti, gde se razlikuje nekoliko situacija. Za prekršaje za koje je previđena kazna u fiksnom iznosu, učinioci prekršaja imaju mogućnost da plate novčanu kaznu na licu mesta, u suprotnom im se oduzimaju putne isprave. S druge strane, za prekršaje za koje je predviđena nadležost prekršajnih sudova, učinioci prekršaja vode se u takozvani hitni prekršajni postupak“, navodi on.

Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport za Euronews Srbija kaže da u zemljama koje pripadaju Evropskoj uniji sa saobraćajnim prekršajima nema šale.

„Ukoliko vam se dogodi neka nezgoda na teritoriji EU, obavezno sačekajte policiju i pripremite sve dokumente, kao što je Zelena karta osiguranja, u zemljama gde je potrebna, ali obavezno morate da imate lokalnu polisu osiguranja od autoodgovornosti“, savetuje Aleksić.

„Zakoni su u EU dosta strožiji nego u Srbiji i nikako se ne treba povesti ovdašnjom praksom pokušaja da se ‘nagodite’ s policijom ili nešto slično. Tamo se to ne oprašta. Ukoliko smatrate da postoji bilo kakav problem u smislu da je vozač nepravedno optužen ili neadekvatno tretiran od strane organa reda, preporuka je da se kontaktira naš konzulatu toj zemlji. Pre nego što krenete na put, obavezno se obavestite o kontaktima konzulata u zemljama u koje putujete“, kaže Aleksić.

Crna lista

Ono što mnogi vozači ne znaju da neplaćene saobraćajne kazne zbog prekršaja načinjenih na teritoriji EU, mogu čak i da ih pošalju na crnu listu zbog koje može da im bude zabranjen ulazak u zemlje članice.

Na takozvanoj crnoj listi može da se nađe svaki vozač koji se oglušio o prekršajni nalog ili kaznu, jer čak i najmanja opština u bilo kojoj zemlji EU protiv njega može da pošalje prijavu jedinstvenom telu EU i zatraži sankcije.

Ukoliko se to dogodi, vlasnik automobila već na prvom prelazu saznaje da mu je ulazak zabranjen, a istraga i zahtev za skidanje sa ove liste može sa potraje i nekoliko godina.

„Za prekršaje koji se otkriju uređajima za automatsku detekciju (npr. prekoračenje brzine, prolazak na crveno svetlo i slično) gde učinilac prekršaja nije zaustavljen na licu mesta, mogu se zatražiti podaci o vlasniku vozila posredstvom instituta Međunarodnog pružanja pomoći u krivičnim stvarima“, kaže inspektor Radenković.

„Kada se radi o prekršajima koji čine naši državljani u inostranstvu, podaci se posredstvom Ministarstva pravde zahtevaju od Uprave za upravne poslove MUP-a, koja je zadužena za registar vozila“, objašnjava on.

Goran Aleksić iz Srbija transporta dodaje da je iz većine zemalja EU nemoguće izači ukoliko nije plaćena kazna za nepropisno parkiranje ili neki drugi saobraćajni prekršaj koji nije zahtevao zaustavljanje.

„Jednostavno je. Poštujte saobraćajne propise zemlje zemlje u kojoj se nalazite, budite oprezni i sve će biti u redu“, zaključuje Aleksić.