Zahvaljujući vantelesnoj oplodnji sa doniranim reproduktivnim ćelijama, u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” do sada je potvrđeno 12 trudnoća. Osam žena je ostalo u drugom stanju zahvaljujući doniranim jajnim ćelijama, a do četiri trudnoće je došlo uz pomoć doniranih spermatozoida.
Ana Jeremić, klinički embriolog i šef Kabineta za embriologiju Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front”, kaže da su do sada urađene 233 komisije za parove i singl žene za postupak biomedicinski potpomognute oplodnje (BMPO) sa doniranim reproduktivnim materijalom u ovoj ustanovi, dok je RFZO uputio 129 pacijentkinja u ovu kliniku.
– Broj osiguranih osoba za koje je poručen reproduktivni materijal je 110, a za 72 je stigao. Takođe su do sada poručena četiri paketa reproduktivnog materijala za samofinansirajuće pacijentkinje bez partnera i parove, od kojih je jedan paket stigao i taj proces je uspešno završen. Rezultati naše klinike (broj pacijenata koji nam ukazuje poverenje i uspeh koji ostvarujemo) plod je velikog rada i zalaganja celog ART odeljenja klinike sa prof. dr Mladenkom Vasiljevićem na čelu i nesebičnom podrškom direktora klinike prof. dr Željka Mikovića – ističe Jeremićeva.
Do sada su jajne ćelije i spermatozoidi uvezeni iz inostrane banke Ovobank iz Španije, spermatozoidi iz inostrane banke Cryos International iz Danske, dok su za sada poručene jajne ćelije iz inostrane banke Pronatal iz Češke i priprema se uvoz tih ćelija.
– U bliskoj prošlosti, ovi postupci su se obavljali u inostranstvu i to po veoma visokim cenama, čime su mnogi parovi i žene bez partnera bili onemogućeni da ikada postanu roditelji zbog nemanja finansijskih sredstava da te postupke u inostranstvu izmire. Sada, kada je država omogućila ovaj postupak u našoj zemlji i o trošku RFZO-a, Srbija postaje lider u svetu po izdvajanju sredstava za procese vantelesne oplodnje – smatra sagovornica Politike.
Prilikom odabira donora žene bez partnera i parovi imaju uvid u osnovne karakteristike kao što su starost donora/donorke, nacionalnost, krvna grupa, boja kože, visina, težina, boju očiju, boja kose. Kod većine donora spermatozoida je moguće dobiti i uvid u prošireni profil osobe koji uključuje informacije o profesiji i obrazovanju, dodatne fizičke karakteristike, informacije o ličnosti, zdravlju i porodičnoj anamnezi, uvid u rukom pisanu poruku donora, snimak njegovog glasa, test emocionalne inteligencije, kao i mišljenje zaposlenih u inostranoj banci koji su došli u kontakt sa njim. Naša sagovornica navodi da se genetičke analize rade kod svih donora. Uvek se radi hromozomski profil tj. kariotip, kao i genetičke analize za najčešće bolesti koje podrazumevaju detekciju cistične fibroze, spinalne mišićne atrofije, trombofilije. U zavisnosti od banke reproduktivnih ćelija mogu biti obavljene i dodatne analize za mutacije na brojne bolesti. Osim genetičkih analiza rade se i serološke analize koje podrazumevaju testove na HIV, hepatitis Be i Ce, sifilis, a mogu da se obave i testovi na neke viruse.
– Kada u postupku BMPO nije moguće koristiti sopstvene reproduktivne ćelije jednog od supružnika, odnosno vanbračnog partnera, jer nema izgleda da bi do začeća moglo doći uz upotrebu reproduktivnih ćelija supružnika, odnosno vanbračnih partnera, kada su prethodni postupci BMPO bili neuspešni, odnosno kada je to potrebno radi sprečavanja prenošenja teške nasledne bolesti na dete, u postupcima BMPO mogu se upotrebiti darovane reproduktivne ćelije. Takođe pravo na donirane spermatozoide imaju žene bez partnera. Donacija reproduktivnih ćelija o trošku RFZO-a moguća za pacijentkinje do 45 godina – napominje klinički embriolog.
Svaki postupak BMPO sa darovanim reproduktivnim ćelijama radi se na predlog doktora medicine – specijaliste ginekologije i akušerstva. Uz ovaj uput potrebno je prikupiti dodatnu dokumentaciju koja se može naći na sajtu klinike i RFZO-a, pre prijavljivanja za komisiju za proces. Prijavljivanje se obavlja na sajtu e-uprave.
– Kada se prijava izvrši ubrzo se dobija termin za stručnu i fondovsku komisiju, koja se završava u jednom danu. Nakon pozitivne odluke komisije, pacijentkinje dobijaju pozivno pismo za prvu konsultaciju na kojoj se odabira i poručuje reproduktivni materijal iz inostrane banke. On može da stigne u roku od par nedelja, a kada pristigne prebacuje se u kontejnere za skladištenje sa tečnim azotom. Pacijentkinje tada mogu da uđu u proces pripreme, koji je različit u odnosu na to da li se radi o doniranim spermatozoidima ili jajnim ćelijama. Na dan odmrzavanja ukoliko se radi o doniranim jajnim ćelijama primenjuje se takozvana ICSI metoda mikrofertilizacije, dok je nakon odmrzavanja doniranih spermatozoida moguće primeniti i ICSI metodu i konvencionalnu metodu mikrofertilizacije. Krunu celog procesa čini embriotransfer, kao i zamrzavanje preostalih adekvatnih embriona koji mogu da se iskoriste za budući krioembriotransfer – pojasnila je Jeremićeva.
O trošku države moguće je uraditi tri stimulisana postupka BMPO sa darovanim spermatozoidima, tri postupka sa darovanim jajnim ćelijama, kao i tri krioembriotransfera sa embrionima nastalim korišćenjem darovanih spermatozoida ili jajnih ćelija kod žene do 45. godine, ako jedan od partnera (bračni ili vanbračni) nema dete. Država plaća i tri postupka kod žene do 45. godine, koja nema partnera i dete.
Zahvaljujući vantelesnoj oplodnji sa doniranim reproduktivnim ćelijama, u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” do sada je potvrđeno 12 trudnoća. Osam žena je ostalo u drugom stanju zahvaljujući doniranim jajnim ćelijama, a do četiri trudnoće je došlo uz pomoć doniranih spermatozoida.