U godini jubileja u Institutu „Dedinje“ očekuje se do 2.500 operacija na otvorenom srcu

Na „Dedinju“ svakodnevno zbrinjavaju pacijente sa bolestima srca i krvnih sudova, ne samo iz Srbije, a ove godine već su uradili blizu 2.000 operacija na otvorenom srcu. 

U Institutu Dedinje desetoro pacijenata operisano je minimalno invazivnim kardiohirurškim intervencijama. Milovan Bojić, direktor Instituta Dedinje rekao je, gostujući u Dnenviku RTS-a da se pacijenti odlično osećaju, sutradan su bili na svojim nogama, vežbali su, hodaju i nalaze se na odeljenju poluintenzivne nege.

„Očekujemo da sutra i prekosutra počnu da odlaze kući. Ovo je zaista bio nesvakidašnji dan, nije zabeležno u srpskoj kardiohirurgiji da se jedan čitav operativni program sastavi od pacijenata kojima je urađena minimalna invazivna hirurgija – to je kruna našeg desetogodišnjeg rada“, rekao je Bojić.

Prema njegovim rečima, Institut Dedinje je, s pravom, u samom vrhu evropske i svetske kardiohirurgije.

„Vreme na Dedinju prolazi veoma brzo, ali njegovo mesto na mapi zdravstvenih ustanova ostaje i snaži se autentično novim dolazećim ekipama stručnjaka i naučnika koji daju svoj doprinos i danas na impozantnoj našoj akademiji u prisustvu ogromnog broja lekara iz Srbije, Republike Srpske, bivše Jugoslavije, iz inostranstva, zaista se možemo pohvaliti, podičiti onim što smo uradili i što smo doprineli sa srpskom kardiovaskularnom medicinom“, istakao je Bojić.

Tvorac tavi metode Alan Kribije danas u Beogradu

Nedavno u jednoj godini urađeno je više od 2.600 operacija. Danas dolazi stručnjak koji je izumeo tavi metodu profesor Alan Kribije.

„Mi smo, što se tiče operacija na otvorenom srcu, uradili i najveći broj operacija na otvorneom srcu u Evropi – 2.547 velikih operacija to su operacije sa upotrebom mašina za vantelesni krvotok, uradili smo najveći broj operacija na otvorenom srcu u jednom danu – 25, uradili smo najveći broj tavi procedura u jednom danu u Evropi -13, i najveći broj tavi procedura u jednom danu u svetu 17, treba imati i ponos i tremu saopštiti ovakve rezultate pred tvorcem tavi metode profesorom Alanom Kribijeom iz Francuske koji će lično doći da pozdravi naše lekare“, poručio je Bojić.

Krenije, kako je sam rekao, u svom životu, na odeljenjima i klinikama na kojima je radio nikada to nije uspeo i to je zaista veliki, veliki događaj za sve nas, kaže Bojić.

Liste čekanja na operacije na srcu

„Kada sam se drugi put vratio, prekjuče je bilo šest godina od mog drugog dolaska na čelo Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, liste čekanja su bile tri i po do četiri godine. Mi smo ih sveli na tri i po do četiri meseca pre korone“, napomenuo je Bojić.

Prema njegovim rečima, korona je učinila svoje, tako da su te lista čekanja danas svedene na osam meseci.

„Ali ne čekaju pacijenti osam meseci, jer naš konzilijum koji danonoćno radi, prihvata ogromne zahteve, pregleda snimke svih ostalih drugih klinika, delimo pacijente na prioritetne, odnosno urgentne – sedam dana, pa onda trideset dana. Osam meseci je ukupno čekanje kada se sve sabere i mi smo spremni da ubrzo i to smanjimo i smanjujemo najmaksimalnije“, istakao je dr Bojić.

„Mi ćemo i u ovoj godini izaći na 2.400 operacija, odnosno 2.500, tu je hiljadu i po vaskularnih operacija. To je veliki broj procedura u interventnoj kardiologiji, elektrofiziologiji, ostalim dijagnostičkim procedurama, tako da je obrt i rad sa pacijentima na Institutu danonoćan i svi dajemo najmaksimalne učinke“, dodao je on.

Rekonstrukcija Dedinja 1 neminovna

„Dedinje dva“ može da stane rame uz rame sa mnogim svetskim i evropskim klinikama, ali neophodna je rekonstrukcija i stare zgrade.

„Nažalost mi imamo Dedinje 1 koje je staro 45 godina i drugi deo tog Dedinja 1 staro 30 godina. Odeljenje kardiologije, koronarne jedinice, intenzivne nege, urgentni blok, sedam hirurških sala je praktično toliko dotrajalo da svakog momenta može da iskoči iz funkcije. A odeljenje vaskularne kardiologije od 1978. je takvo, kakvo je. Ono je potpuno do te mere iscrpilo mogućnosti svoga postojanja da je rekonstrukcija neminovna. To su sobe koje podsećaju na nekadašnje kasarne od 12 do 15 kreveta, sa jednim toaletom, bez kupatila, pacijente neretko prenosimo nosilima do sale“, naveo je Bojić.

Rekonstrukcija je neminovna, zaključio je Bojić.

Direktor „Dedinja“ je rekao da je obnovljen i program transplantacije.