• U javnim skloništima teretane i magacini: Koliko su upotrebljiva u slučaju realne opasnosti

    U slučaju realne opasnosti stanovništvo će biti primorano da traži sklonište. Najveći broj javnih skloništa u Srbiji nije u upotrebljivom stanju ili je upotrebljiv uz određene nedostatke. U mirnodopskom periodu ona koja su funkcionalna najčešće se koriste kao magacini, teretane, arhive ili dečije igraonice.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    U javnim skloništima teretane i magacini: Koliko su upotrebljiva u slučaju realne opasnosti
    Foto: Pixabay

    Tako bi, na primer, teretana u slučaju proglašenja ratnog stanja morala da postane sklonište u roku od 24 časa.

    Prema izveštaju Državne revizorske institucije, a na osnovu nadzora koje je sproveo sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije, tek jedna petina javnih skloništa je upotrebljiva bez nedostataka.

    „Primetili smo da je u kratkom vremenskom periodu došlo do naglog povećanja neupotrebljivosti javnih skloništa“, rekao je Duško Pejović iz Državne revizorske institucije.

    Od 2.000 mera koje je izrekla inspekcija Sektora za vanredne situacije Javnom preduzeću Skloništa, realizovano je 450, a jedna od preporuka Državne revizorske institucije odnosi se na korišćenje sopstvenog Kontrolnog tela budući da dve trećine javnih skloništa nije bilo predmet tehničke kontrole tokom četiri godine.

    Prema saopštenju nadležnog Javnog preduzeća, tek je trećina skloništa pogodna za izdavanje, a od tog broja, svako četvrto nema zakupca.

    „Uveden je princip samoodrživosti da se skloništa održavaju od prihoda od zakupa. Međutim, u praksi oko dve trećine uopšte nije pogodno za izdavanje, što znači da princip samoodrživosti kod njih nije primenjen. U pitanju su skloništa koja se nalaze dva nivoa ispod zemlje, koja nemaju prirodno osvetljenje, nemaju prirodnu ventilaciju i nemaju adekvatan prilaz. Neka su čak podložna plavljenju, prosto nisu pogodna za izdavanje“, rekao je državni revizor Dragojle Polić.

    Dodatni problem za poslovanje Javnog preduzeća Skloništa nastao je 2012. kada je ukinuta obaveza investitora koji ne grade skloništa da plate nadoknadu, pa je njihov gubitak do danas prešao 600 miliona dinara.

    Iz ovog preduzeća za Euronews Srbija navode da su se više puta obraćali nadležnim organima radi traženja mogućnosti za izmenu načina finansiranja.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Muškarac sekirom napao policajce

    Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je sinoć, na Vračaru, u Bulevaru kralja Aleksandra, V. D. (1978), najpre jednom muškarcu oštrim predmetom naneo […]