U julu strada najviše vozača dvotočkaša

Na putevima u Srbiji od početka godine poginulo je 20 vozača dvotočkaša, 15 motocikala, tri mopeda i dva putnika na motociklu. Istraživanja pokazuju da je jul u poslednjih deset godina označen kao mesec u kome strada najveći broj vozača dvotočkaša, jer ih tada i ima najviše na putevima.

U Srbiji u toku godine u proseku pogine oko 50 motociklista, što je manji broj u odnosu na 2009. godinu, označenu kao „tamna godina“, u kojoj je broj poginulih motociklista bio čak oko 120.

I pored toga što je motociklizam sam po sebi sloboda, ljubav i nešto lepo, postoji i njegova tamna strana. Skoro 70 posto smrtnih ishoda u Evropi u saobraćaju čine ugrožene, ranjive kategorije, pešaci, biciklisti i motociklisti, a 20 posto od smrtno stradalih su motociklisti.

Predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista, dr Vladimir Jevtić, rekao je za Jutarnji program RTS-a da postoji više rizika za nesreće.

„To je pre svega manja masa motocikla od automobila koja povećava 32 puta verovatnoću da se smrtno strada u sudaru s automobilom, nego vozač automobila zbog takozvanog negativnog usporenja koje deluje na motociklistu“, ističe Jevtić.

Dodaje da, ako se zaobiđu uopšteni razlozi brzina, alkohol, posle korone se pokazalo odsustvo svesti drugih vozača i motociklista, misli negde lutaju i tada je rizik povećan i agresija u svađi vozača. Tada je, kako ističe, rizik po pređenom kilometru 15 puta veći i to su situacije kada vozači kažu „izvini, nisam te video“.

Da li nosite opremu ili ne – od oguljotine do smrti

Asistent, doktor Marko Majstorović je plastični hirurg, ali i bajker. „Pošto sam ja u Tiršovoj, naši pacijenti su mlađi. Imamo sve vrste povreda – od uganuća do smrtnih slučajeva i one zavise od toga da li te osobe imaju zaštitnu opremu ili ne“, ukazao je Majstorović.

Upozorio je da ukoliko motociklista nema zaštitnu opremu, u najbezopasnijim slučajevima dolazi do teških oguljotina koje su na nivou opekotina i veoma se teško i dugotrajno leče.

„Najčešće su povrede glave kod osoba koje nisu nosile kacigu i tu se može jasno postaviti granica da li nosite opremu ili ne. Iza toga postoji priča kakve su posledice. Te posledice su teške: od gubitka udova do trajnog poremećaja svesti“, naglasio je Majstorović.

Jevtić kaže da je bilo nekih pokušaja na nivou EU da se uvede zaštitna jakna, ali da to još nije ustanovljeno zakonski ni u jednoj zemlji.

„Ne smete imati one izgovore kao što je vrućina, morate imati kompletnu zaštitnu opremu. Istraživanja pokazuju da u osam od deset padova motociklisti imaju povrede nogu, a polovina je prelom“, opominje Jevtić.

Kompletan tekst možete pogledati na sajtu RTS-a.

Na putevima u Srbiji od početka godine poginulo je 20 vozača dvotočkaša, 15 motocikala, tri mopeda i dva putnika na motociklu. Istraživanja pokazuju da je jul u poslednjih deset godina označen kao mesec u kome strada najveći broj vozača dvotočkaša, jer ih tada i ima najviše na putevima.