U kojim zemljama građanima Srbije ne treba putno osiguranje?

Osobe osigurane u RFZO za vreme privremenog boravka u inostranstvu imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u zemljama s kojima naša zemlja ima zaključen sporazum.

„Srbija ima bilateralni ugovor o socijalnom osiguranju koji obuhvata i oblast zdravstvenog osiguranja sa sledećim državama: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Holandija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Rumunija, Slovačka, Francuska, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija, Turska, Tunis, Poljska, Velika Britanija, kanadska provincija Kvebek, Danska, Norveška i Švedska“, kažu za Biznis.rs iz RFZO.

Da bi za vreme boravka u inostranstvu mogli da koriste pravo na hitnu medicinsku pomoć o trošku RFZO, neophodno je da građani ispoštuju nekoliko procedura, kao i da ispunjavaju određene uslove.

„Osiguranici pre polaska na put treba da dobiju mišljenje izabranog lekara kojim dokazuju da ne boluju i da u poslednjih 12 meseci nisu bolovali od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da nisu u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje i hospitalizaciju, uključujući i druge zdravstvene usluge. To mišljenje lekara i važeću karticu zdravstvenog osiguranja dostavljaju nadležnoj filijali RFZO koja im izdaje potvrdu (dvojezični obrazac) sa kojom idu na put“, navode iz RFZO.

Kada se obrazac preda u RFZO na dobijanje potvrde se čeka do nekoliko dana, a ukoliko su u pitanju hitni slučajevi rešavaju se u roku od nekoliko sati.

Pomenuti sporazum predviđa da se sa potvrdom iz RFZO jave nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu boravka, koji će im izdati dokument na osnovu koga će imati pravo na pružanje hitne medicinske pomoći u zdravstvenim ustanovama iz sistema javnog zdravlja države u kojoj borave. Ovo bi trebalo uraditi odmah po dolasku u mesto boravka, pre nego eventualne zdravstvene nezgode nastanu. Osiguranik RFZO u ovom slučaju eventualno plaća participaciju pod istim uslovima kao i osiguranici države u kojoj boravi.

Za osiguranike koji putuju u Poljsku i Veliku Britaniju potrebna je samo zdravstvena kartica i putna isprava. Osiguranici koji putuju u Dansku, Norvešku i Švedsku sami plaćaju troškove pruženih usluga, uz važeću zdravstvenu karticu i putnu ispravu, a plaćene iznose refundira im matično osiguranje uz prateću dokumentaciju.

„Osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za vreme privremenog boravka u inostranstvu imaju pravo na zdravstvenu zaštitu o trošku RFZO samo u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći, radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje“, objašnjavaju iz RFZO i dodaju da je u takvim slučajevima procedura drugačija u odnosu na zemlje sa kojima Srbija ima sporazum.

„I u ovom slučaju je potrebno da osiguranik pre odlaska na put pribavi potvrdu (obrazac OZ-12), s tim što troškove za pruženu hitnu medicinsku pomoć plaća sam, a po povratku u zemlju podnosi RFZO-u zahtev za naknadu troškova, uz prilaganje originalne računske i medicinske dokumentacije“, navode iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Postupak izdavanja potvrde

Potrebnu dokumentaciju (nalaz i mišljenje izabranog lekara i važeću karticu zdravstvenog osiguranja) osigurano lice podnosi lično Lekarskoj komisiji nadležne filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Obrazac potvrde o zdravstvenom stanju koji popunjava izabrani lekar građani mogu preuzeti na sajtu RFZO.

Potvrda se izdaje najduže za period do 90 dana, a izdavanje se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. U slučaju potrebe za medicinskom pomoći u zemlji sa kojom je zaključen ugovor, osigurano lice predaje dvojezični obrazac nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu privremenog boravka (kasi zdravstvenog osiguranja).

Izuzetno, ukoliko obrazac nije izdat pre polaska na put, a ukazana je hitna medicinska pomoć u inostranstvu, dvojezični obrazac se, na zahtev inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja, može i naknadno izdati, ukoliko je ova mogućnost predviđena međunarodnim ugovorom. U slučaju da osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put i hitne zdravstvene usluge u inostranstvu budu naplaćene, po povratku u zemlju, osigurano lice podnosi u organizacionoj jedinici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (direkcija, filijale, ispostave) zahtev za naknadu troškova, objašnjeno je na portalu ovog fonda.

Uz zahtev za naknadu troškova potrebno je priložiti fotokopiju medicinske dokumentacije iz zdravstvene ustanove u kojoj su pružene zdravstvene usluge kao i originalni račun, odnosno dokaz da su zdravstvene usluge plaćene.

Međutim, u slučaju da osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put, a platilo je troškove hitnog lečenja u zemlji sa kojom nije zaključen ugovor, osigurano lice nema pravo na naknadu tih troškova.