U porastu vršnjačko ali i nasilje nastavnika nad đacima

Prosvetna inspekcija beleži značajan rast vršnjačkog nasilja u preduniverzitetkom obrazovanju, ali i porast broja prijavljenih slučajeva nasilja učitelja i nastavnika nad đacima. U prošloj školskoj godini nasilje je bilo razlog dolaska inspekcije u 201 školi, po zvaničnoj evidenciji. Poređenjem podataka za poslednjih pet školskih godina, u Sektoru za inspekcijske poslove Ministarstva prosvete zaključuju da je evidentan porast vršnjačkog nasilja, i to od masakra koji je u osmoletki „Vladislav Ribnikar” na beogradskom Vračaru 3. maja 2023. godine počinio trinaestogodišnji učenik te škole.

– Dok se broj nadzora u vršnjačkom nasilju u prethodne tri školske godine iskazuje brojem od ukupno oko 80, broj postupanja se samo u 2022/23. godini povećao do 139, a u prethodnoj školskoj 2023/24. do 136 slučajeva vršnjačkog nasilja – zapisano je u nedavno objavljenom Godišnjem izveštaju o radu prosvetne inspekcije koji potpisuje pomoćnik ministra prosvete Jasmina Jovanović, šef prosvetne inspekcije na republičkom nivou.

Tu piše i da se „u budućem periodu očekuje pad ovog broja” a među razlozima na kojima je utemeljeno optimistično očekivanje navode se: izmena i primena propisa, pojačan nadzor i kontrola, realizacija aktivnosti u obrazovnim ustanovama kojima je prioritetni cilj opadanje nasilja među učenicima.

Podaci predočeni u najnovijem preseku inspekcijskog rada svedoče i da je u prošloj školskoj godini bilo dva i po puta više slučajeva nasilja zaposlenih u prosveti nad đacima nego u 2022/23.

– U odnosu na prethodnu školsku 2022/23. godinu, u kojoj je bilo 17 prijava nasilja odraslih prema deci/učenicima, u školskoj 2023/24. godini beleži se rast, te je bilo 44 postupanja prosvetnih inspektora u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, gde je predmet nadzora bilo nasilje vaspitača/učitelja/nastavnika u odnosu na dete/učenika – precizirano je u izveštaju.

Baza zapisnika prosvetne inspekcije broji i 21 izlazak na teren zbog prijava diskriminatornog ponašanja prema prosvetnim radnicima i urušavanja njihovog ugleda, časti i dostojanstva.

Takođe, samo u minuloj školskoj godini, inspekcija je valjanost i zakonitost pregalaštva prosvetnih radnika kontrolisala na osnovu 114 podnetih žalbi na rad nastavnika i dodatno još 52 podneta prigovora na ocene i postupak ocenjivanja. I letimičan pogled na podatke izlistane za svaki mesec u izveštaju nameće zaključak da su prijave protiv nastavnika zbog vrednovanja znanja učenika u toku prvog i u prvoj polovini drugog polugodišta gotovo na nivou statističke greške, a ubedljivo ih je najviše pred letnji raspust, kada se izvode zaključne ocene.

– Vidno je da je najviše postupanja (18) koja su za predmet nadzora imala kontrolu rada nastavnika realizovano u julu, a i zapisnici iz nadzora zbog prigovora na ocenu i postupak ocenjivanja (22) najviše su dostavljani takođe u julu – sumiraju nadležni.

Ukupno u toku prošle školske godine prosvetni inspektori izvršili su 6.045 nadzora, od toga 1.000 redovnih, 4.310 vanrednih, 720 kontrolnih i 15 dopunskih. – Broj otkrivenih i otklonjenih ili bitno umanjenih nastalih štetnih posledica po zakonom zaštićena dobra, prava i interese iskazuje se kroz oko 3.888 naloženih mera, od kojih je 588 preventivnih, što je oko 15 odsto – konstatuje se u izveštaju o radu prosvetne inspekcije.

Večita muka prosvetne inspekcije je nedostatak kadra. Fali trećina potrebnog broja inspektora. Važećim propisima za republičke, pokrajinske i gradske (opštinske) prosvetne inspekcije ukupno je „sistematizovano 256 radnih mesta za prosvetne inspektore, od kojih je 164 trenutno popunjeno”, a kad se ima u vidu da oni kontrolišu zakonitost rada u oko 3.000 ustanova obrazovanja „broj angažovanih inspektora je više nego nezadovoljavajući”, zaključeno je u izveštaju. Navedeno je i da je prošle godine zastalno zaposlen jedan prosvetni inspektor, a da već duže vreme republičkih prosvetnih inspektora ima samo 18 za celu teritoriju Srbije.

– Pored stalne težnje Sektora za inspekcijske poslove da se uveća broj prosvetnih inspektora, pre svega republičkih za koje se svake godine raspisuju konkursi radi popunjavanja upražnjenih mesta, taj broj ne prelazi 25 zbog stalnog odliva kadrova, što zbog odlaska u penziju, zbog odlaska na druga radna mesta koja su bolje plaćena, kao i zbog neuspelih konkursa – obrazlažu nadležni.

U 57 gradova nema prosvetnih inspektora

Osim redovnih nadzora koje republički prosvetni inspektori realizuju na osnovu plana rada za jednu školsku godinu, u douniverzitetskom obrazovanju oni su po zakonu u obavezi da izvrše i nadzore u onim gradovima (opštinama) koji nisu angažovali prosvetne inspektore. Takvih je trenutno 57, a do potrebnog broja koji je propisan još pravilnikom iz 2018. godine nedostaje 76 gradskih prosvetnih inspektora, prema podacima iz najnovijeg Godišnjeg izveštaja o radu prosvetne inspekcije. Ukupan utvrđen broj prosvetnih inspektora kojima su povereni poslovi na pokrajinskom i gradskom (opštinskom) nivou iznosi 219, ali je angažovano 13 pokrajinskih i 130 gradskih.