U registru doživotno 544 pedofila

U registru pedofila trenutno se nalazi 544 pravosnažno osuđenih, najnoviji su podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

 

Oni će u ovom registru, podsećaju u Upravi, biti doživotno, a zakon im zabranjuje da se najduže 20 godina približavaju mestima na kojima se okupljaju maloletnici, poput igrališta, vrtića, škola, školskih dvorišta, dečjih manifestacija, pišu Novosti.

 

Takođe bi po izlasku na slobodu trebalo, prema propisu poznatom kao „Marijin zakon“ (Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnicima), redovno da posećuju profesionalna savetovališta, da obaveštavaju policiju o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, kao i o putovanju u inostranstvo. Obavezni su i da se redovno javljaju nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koja vodi poseban registar.

Sve ove mere sprovode se najduže dve decenije, a posle isteka svake četiri godine od početka primene, sud po službenoj dužnosti odlučuje o potrebi njihovog produžavanja.

 

„Osuđeni pedofili ne smeju da budu na javnim funkcijama, niti da se zaposle na mestima koja podrazumevaju rad sa decom. Ako su već imali takav posao, gube ga. Za ove osuđenike, kada se nađu iza rešetaka, postoji zabrana ublažavanja kazne i uslovnog otpusta, a njihovo krivično delo ne zastareva„, predviđeno je zakonskim merama.

 

Podaci iz registra, mogu se dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv određene osobe. Mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću ili preduzetniku, ako traju pravne posledice osude i ako postoji opravdani interes. Ali, posebno je važno da su svi državni organi, firme ili preduzetnici koji rade sa maloletnicima, dužni da zatraže podatak da li je osoba koja se kod njih prijavila za posao, upisana u poseban registar.

 

Ukoliko to ne urade, kazne su novčane i kreću se maksimalno do dva miliona dinara.

 

Iz svega ovoga prozlazi da Srbija ima jedan od boljih zakona, ako se uporedi sa nekim članicama EU, kao što je na primer Češka. U njoj se već neko vreme vode polemike oko toga da li bi osuđeni pedofil u registru trebalo da bude doživotno, budući da je sada upisan samo 10 godina.

 

Međutim, u praksi se i kod nas javljaju brojni problemi. Za početak, niko ne zna koliki je stvarni procenat sportskih klubova ili školica jezika i gitare, koji se, pre nego što angažuju instruktore, obrate policiji ili sudu i provere da li je njihov kandidat osuđivan zbog seksualnog zlostavljanja dece. 

 

Pitanje je i koliko se bivši osuđenici pridržavaju mera koje su im određene, budući da nemaju nanogvice ili druge lokatore, kako bi se znalo prilaze li školama ili igralištima. Pri tom, šta se dešava posle 16 ili 20 godina, kada sud proceni ili zakon kaže da je njegova mera istekla? Kako ga sprečiti da 21. godine ponovi isto krivično delo i unesreći neko dete?

 

„Kada neko ko je zaveden u posebnom registru zatraži posao u državnoj instituciji, vrtiću ili školi, on mora da donese potvrdu o nekažnjavanju. Ukoliko je njegovo ime u registru, policija mu neće izdati potvrdu. Međutim, razne privatne škole jezika, sporta ili glume, ili sportski klubovi ovo ne traže i može se desiti da zaposle nekog iz registra. To jeste problem i nijedna inspekcija ovo ne kontroliše„, ističe Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“.

 

On navodi da se kontrola nad bivšim osuđenicima za ova dela obavlja tako što se oni sami, jednom nedeljno ili jednom mesečno, javljaju telefonom da bi potvrdili kako nisu prilazili školama i obdaništima, nisu imali kontakt sa decom i nisu izlazili iz države. 

 

Jurić smatra da bi bivše osuđenike trebalo stalno i nenadano posećivati i proveravati šta rade. Ili pratiti preko telefonskog signala približavaju li se dečjim igralištima i školama.