U registru pedofila u Srbiji 544 osobe i većina su povratnici – treba li on da bude javan kao u nekim evropskim zemljama

U registru pedofila Srbije trenutno se nalazi 544 pravosnažno osuđene osobe, podaci su Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Većina njih su povratnici. Oni u registru, koji je formiran 2015. godine nakon usvajanja „Marijinog zakona“, ostaju doživotno, a nije im dozvoljeno da se približavaju mestima na kojima se okupljaju deca – igrališta, vrtići, škola…

Zakonom je predviđeno i da se pedofili po izlasku iz zatvora redovno javljaju u profesionalna savetovališta, ali i da obaveštavaju policiju o promeni prebivališta, radno mesta, ali i ukoliko putuju u inostranstvo. Pravosnažno osuđene osobe za pedofiliju ne mogu da obavljaju javnu funkciju i ne mogu da se zaposli u bilo kojoj ustanovi ili firmi koja ima bilo kakav kontakt sa decom. Za njih nema ublažanjavanja zatvorske kazne i uslovnog otpusta.

U registru pedofila osoba može da se nađe ukoliko je osuđena za silovanje, obljubu nad detetom, nedozvoljene polne radnje, podvođenje, posredovanje u vršenju prostitucije, iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Od podataka unosi se ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresa prebivališta, podaci o njegovom zaposlenju, podaci od značaja za njegovo fizičko prepoznavanje, fotografije, podaci o krivičnom delu, kazni na koju je osuđen, DNK profil, piše Euronews Srbija.

U Upravi za Euronews Srbija kažu da ti podaci mogu da se daju sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija. U posebnim situacijama podaci mogu da se daju i državnom organu, preduzeću. Svi državni organi, firme ili preduzetnici koji rade sa maloletnicima, dužni da zatraže podatak da li je osoba koja se kod njih prijavila za posao, upisana u poseban registar.

Marija postala simbol borbe protiv pedofilije

Devojčica Marija Jovanović (8) koju je silovao i udavio Mladen Ogulinac  (52) iz Starih Ledinaca 2010. godine postala je simbol borbe protiv pedofilije. Na inicijativu njenog oca 2013. godine usvojen je „Marijin zakon“ koji predviđa da krivično delo pedofilije ne može da zastari, ali je predvideo i registar pedofila.

U javnosti se često vodi polemika da li registar pedofila treba da bude javan, kao u nekim evropskim zemljama poput Belgije, Norveške, Makedonije, Poljske. U SAD postoji javni registar svih seksualnih prestupnika – silovatelja, pedofila.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da je ta nevladina organizacija stava da registar ne treba da bude javan, bez obzira na sve, da pristup informacijama treba da imaju institucije i ustanove gde se radi sa decom.

„Registar ne treba da bude javan jer to stvara atmosferu linča u javnosti. Ne možete ni toliko da idete daleko. Međutim, nije dovoljno samo da imamo registar da neko bude  ubelečen, već da imamo sistem praćenja i kako se neko ponaša nakon određene kazne. To nemamo u našem zakonodavstvu. Nama se serijski silovatelji ponavljaju jer kada odleže kaznu zatvora oni se vraćaju i ne postoji nikakav obaveza državnih organa da ih prate, šta rade i gde žive. Mislimo da je važno uspostaviti dobar sistem kontrole od strane institucija za one koji su osuđeni i odležali kaznu“, navela je Macanović za Euronews Srbija.

Navodi da se zalažu i za registar silovatelja bez obzira na uzrast.

Bolja kontrola

Zakon jeste predvideo da pedofili ne mogu da rade u ustanovama sa decom i u državnim školama i vrtićimo to se sprovodi. Jer svako ko zatraži posao u školi ili vrtiću dužan je da donese potvrdu o nekažnjavanju. Međutim, problem predstavljaju razne privatne škole – sporta, glume, stranih jezika. Niko ne zna koliki je stvarni procenat onih koji pre nego što angažuju instruktore, obrate policiji ili sudu i provere da li je njihov kandidat osuđivan zbog seksualnog zlostavljanja dece.

U registru pedofila Srbije trenutno se nalazi 544 pravosnažno osuđene osobe, podaci su Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Većina njih su povratnici. Oni u registru, koji je formiran 2015. godine nakon usvajanja „Marijinog zakona“, ostaju doživotno, a nije im dozvoljeno da se približavaju mestima na kojima se okupljaju deca – igrališta, vrtići, škola…