U Srbiji je surogat materinstvo i dalje krivično delo, jedino rešenje je mnogo novca i inostranstvo
Surogat majčinstvo, prema važećem zakonodavstvu u Srbiji, predstavlja krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora od tri do deset godina.
Podeli vest:
Procenjuje se da se u svetu bez materice rađa jedna od 5.000 žena. Zbog tog biološkog problema, parovi često odlučuju da postanu roditelji uz pomoć surogat majke.
Angažovanje žene koja će roditi i ustupiti dete drugima ili nuđenje te usluge, kod nas je krivično delo, ali je moguće tim putem dobiti dete u inostranstvu i upisati ga u naše matične knjige.
Da su razlozi zbog kojih se ljudi na to odlučuju uglavnom medicinske prirode, potvrđuju i u jedinoj agenciji u regionu koja se bavi koordinacijom surogat programa u inostranstvu, navodi RTS.
„Mi imamo vrlo mali procenat, ispod jedan odsto, ljudi koji se javljaju iz nekih drugih razloga. To su samohrani roditelji, singl očevi ili singl majke. Ali, uglavnom su to ljudi koji imaju velike zdravstvene medicinske razloge. Žene koje imaju primarne bolesti koje im otežavaju i onemogućavaju iznošenje trudnoće“, navodi Sanja Jovanović, osnivač i vlasnica agencije Link4MED.
Altruističko surogat materinstvo ruši predrasude
Iz agencije kažu da im se za pomoć obraća oko 600 ljudi, ali je zahteva za pokretanje procesa, koji može biti dug i težak, mesečno do 30. Ljudi koji sve posmatraju sa strane, često postave pitanje – zašto surogat, a ne usvajanje?
„Postupak usvojenja je jedna vrlo komplikovana procedura, nažalost. Ali, razlog zašto ljudi biraju surogat program je što su ipak na neki način genetski vezani za to dete“, objašnjava Jovanovićeva.
Mnogi su i stoprocentno vezani, ukoliko koriste svoj genetski materijal, a ne donorski. To utiče i na cenu, koja se kreće od 60.000 do 80.000 evra u Ukrajini i Gruziji, gde se venčani parovi iz našeg regiona najčešće upućuju.
Nema naznaka da će se tretiranje surogat materinstva kod nas uskoro menjati. Stav mnogih je da se na etički klizavom terenu surogata može skliznuti i u trgovinu ljudima.
„I dalje je tabu, vrlo su jake struje nevladinih organizacija za zaštitu prava žena koje to tretiraju kao kršenje osnovnih prava žena. Mi nemamo nijedno istraživanje javnog mnjenja na ovu temu. Uporedno, u regionu Zapadnog Balkana, jedino je u Bugarskoj rađena šira anketa gde je pokazano da većina stanovništva nema ništa protiv toga, ako je altruistički“, kaže advokatica Marjana Majstorović.
Altruističko, odnosno surogat materinstvo bez novčane naknade, pobija mišljenje koje mnogi protivnici zastupaju – da žene na rađanje za drugog pristaju samo iz materijalne koristi.
Dete se u tom slučaju rađa iz čiste želje da se drugima pomogne. Prva država na prostoru bivše Jugoslavije koja je dozvolila samo takav tip surogat materinstva je Severna Makedonija.
Podeli vest:
