U Srbiji postoje samo četiri zlatna bora: Počela akcija očuvanja vrste
Na Zlatiboru je počela sadnja 800 sadnica belog bora, koje će poslužiti kao podloge za kalemljenje zlatnog bora kojih u Srbiji ima samo četiri primerka.
„Do ovog projekta pronađena su samo četiri primerka sa karakteristikama zlatnog bora u Srbiji, a to je obično oko 50 do 60 odsto zlatnih četina. S obzirom na to da se radi o somatskoj promeni, zlatne četine nisu nasledna karakteristika. Ako se proizvode sadnice iz semena potomstvo će dati normalnu boju četina, zbog toga smo se odlučili za vegetativno razmnožavanje, odnosno kalemljenje – sadnice su belog bora, a plemke su grančice zlatnog bora koji smo našli na terenu“, navodi profesor Šumarsko fakulteta u Beogradu Vladan Ivetić.
Zlatni bor je retka promena na belom boru koju je prvi put zabeležio šumarski inženjer Salih Omanović 1927. godine, a prvo kalemljenje otpočeo je dr Mihailo Tošić 1994. godine.
„Veoma je važno sačuvati ove retke pojave kako zbog biodiverziteta tako i zbog činjenice da se kasnije mogu iskoristi na način koji sada nije poznat“, dodaje Ivetić.
Sadnja se organizuje u okviru Evropske nedelje zelene diplomatije, koja se u Srbiji obeležava od 15. do 24. novembra, a organizuje je udruženje „Diskover Serbia“ u saradnji sa Šumarskim fakultetom u Beogradu.
„Projekat traje godinu dana. Postavljamo podloge koje ćemo kalemiti s proleća na sadnice koje su se primile. Pošto postoje samo četiri zlatna bora, svaka grančica koju uzmemo za kalem nam je dragocena i zato je važno da stvorimo optimalne uslove da kalemi uspeju“, navodi Vladimir Pavlović iz „Diskover Serbia“. On je dodao da je to udruženje ove godine organizovalo 70 ekoloških akcija, a da im je ova jedna od najdražih, jer se radi o očuvanju retke vrste po kojoj je poznat Zlatibor.