U Srbiji svako drugo dete tokom školovanja bilo žrtva nekog vida vršnjačkog nasilja
Prema podacima Unicefa, u Srbiji je svako drugo dete tokom školovanja bilo žrtva nekog vida vršnjačkog nasilja. Spektar neprihvatljivog ponašanja među decom sve je širi, a razmere maltretiranja sve dublje, budući da je digitalna era učinila da nasilje postane vidljivije i prisutnije. Rešenje je, kažu stručnjaci, samo u komunikaciji i boljoj povezanosti institucija, roditelja i dece, a u tom lancu svako mora da pođe od lične odgovornosti.
Podeli vest:
Deca rade što deca vide, tvrde psiholozi, pa sva priča o empatiji, pravim vrednostima i podršci u školama pada u vodu jer će se dete uvek pre prikloniti onome što živi nego onome što čuje.
„Mi nažalost živimo u izuzetno nasilnom i agresivnom društvu i ta agresija nekako postaje model koji se svakodnevno plasira i kroz medije i kroz običan svakodnevni život gde smo neminovno prinuđeni da to gledamo i da u neku ruku mnoga deca koja su suočena sa tim to normalizuju kao oblik ponašanja“, rekla je Branislava Stević, psiholog.
Neslanih šala, izopštavanja iz društva, tuča i ismevanja među decom bilo je uvek i biće ga, kažu psiholozi. Ono što je, pak važno je da mi menjamo način na koji na to reagujemo.
„Nije samo osuditi i kazniti u školama, moram da kažem svi stalno pitaju ima li neki disciplinski postupak, u školi je vaspitno disciplinski postupak, mi nismo ni sud ni sudnica mi treba vaspitno da delujemo a to nekako se zaboravlja i roditelji svi očekuju kaznu i da je to to“, rekla je Elvira Stefanović, pedagog.
Kazne imaju kratkoročno dejstvo naročito kod ekstrema kao što je nošenje oružja u školu, koje ovih dana pune novinske naslove. Takvo ponašanje uvek ima neku predistoriju i naš je zadatak da se zapitamo zašto se to čini, tvrdi Stefanovićeva. Osim toga izuzetno je važan i način na koji se o tome izveštava.
„Način na koji se o tome priča može da pošalje deci pogrešnu poruku. Oni to mogu da vide kao jedan instrument da budu viđeni, da neko obrati pažnju, da kod vršnjaka pošalju neku poruku koju mi odrasli treba da čitamo i da prepoznamo šta je to i da tom detetu pružimo ono što je potrebno“, dodala je ona.
„Mi smo često suočeni u praksi da nam deca kažu mi uopšte o nekim stvarima ne razgovaramo sa roditeljima, naročito ako su to neke situacije za šta oni smatraju da na neki način mogu biti sankcionisani i onda se to krije. Ono što jeste jako važno jeste da se razvije poverenje između roditelja i dece da sve što se dogodi u stvari treba da bude izrečeno jer je jedino to način na koji može da se pomogne“, rekla je Stevićeva.
Podrška deci koja trpe nasilje ne sme izostati i svaki slučaj zavređuje našu pažnju, poručuju stručnjaci. Kako je vrlo često najteže napraviti prvi korak i poveriti se, od prošle godine u funkciji je nacionalna platforma za prevenciju nasilja na kojoj se, čak i anonimno, može podneti prijava protiv nasilnika, ali pronaći sve informacije o tome šta nasilje jeste i kako na njega reagovati.
Podeli vest:
