U Srbiji u upotrebi oko 1.000 radioaktivnih gromobrana – da li su opasni po okruženje

Ipak, kako je za RTS rekao Predrag Božović iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, u upotrebi širom Srbije i dalje je oko 1.000 radioaktivnih gromobrana. Objasnio je da su opasni za okolinu samo kada su oštećeni ili oboreni.

Odluka o uklanjanju radioaktivnih gromobrana doneta je 2009. godine, a rok za njihovo potpuno uklanjanje sa objekata produžen je do 2014. godine. Ipak, danas je u upotrebi manje od 1.000 radioaktivnih gromobrana, rekao je za RTS Predrag Božović iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, a poslednji su uklonili u Srbobranu ovog leta, nakon što je pao usled požara.

Objasnio je da najtačnije podatke o broju radioaktivnih gromobrana u upotrebi ima Direktorat za radijacionu i nuklearnu bezbednost Srbije.

„Ono što mi znamo je da ih ima manje od 1.000, recimo, ali tačan broj i najbolji podatak ima Direktorat, zato što se u okviru Direktorata nalazi sektor za inspekciju, njima se prijavljuje ukoliko neko smatra da ima radioaktivni gromobran na svojoj zgradi“, rekao je Božović.

Govoreći o štetnosti po okolinu, Božović je objasnio da su radioaktivni gromobrani konstruisani tako da zračenje emituju prema nebu kako bi jonizovali vazduh i naprave bolji provodni put i namami grom na gromobransku instalaciju.

„Kućište je dovoljno oklopljeno, tako da zračenja nema na dole, ka zgradi i ka stanovništvu. Dok god su oni u tom svom stabilnom, stojećem položaju, ne postoji opasnost po stanovništvo. To je konstrukcijski napravljeno tako, to je merenjima više puta potvrđivano i proveravano“, naveo je Božović.

Kada nastaje opasnost

Božović objašnjava da opasnost nastaje kada dođe do obaranja gromobrana.

„Ukoliko dođe do obaranja stuba, ukoliko dođe do toga da neko dira stub, da dira kućište, tu mogu nastati posledice različitih nivoa, do one najgore, ako dođe do gubitka izvora, tada izvor može da završi u životnoj sredini i da napravi probleme“, istakao je Božović dodavši da je osnovni savet da se gromobrani ne diraju.

Napomenuo je da su svi radioaktivni gromobrani na sebi imali žutu tablicu sa znakom radioaktivnosti i da građani koji vide gromobran sa takvom tablicom treba da pozovu Direktorat a radijacionu i nuklearnu bezbednost Srbije.

„Oni će dalje uraditi sve što je potrebno i naložiti dalja postupanja, a ukoliko nisu sigurni, najbolje je ne prilaziti“, naveo je Božović.

Uticaj lokacije na uklanjanje gromobrana

Govoreći o postavljanju i uklanjanju gromobrana, Božović je rekao da to dosta zavisi od okolnosti i lokacije na kojoj se gromobran nalazi, a da Direktorat propisuje uslove za licenciranje osoba koje se mogu baviti uklanjanjem radioaktivnih gromobrana.

Nakon uklanjanja, kako je objasnio Božović, gromobrani i radioaktivni materijal odlažu se u centralno skladište JP „Nuklearni objekti Srbije“, koji dalje postupaju sa njima.

Kada je reč o napuštenim objektima, Predrag Božović je istakao da demontaža gromobrana zahteva određena finansijska sredstva, pa kada je objekat napušten, oni ne mogu da urade mnogo toga, pošto je potrebno da neko finansira uklanjanje, a oni ne mogu da uđu na nečije vlasništvo bez odobrenja.