• U Srbiji za 11 godina milion svinja manje: Kako obnoviti stočni fond i mogu li subvencije da poprave situaciju?

    U Srbiji je nastavljen trend pada stočarstva, što se vidi iz prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede čiji su prvi rezultati nedavno predstavljeni. Pala je i potrošnja svih vrsta mesa koja je 90-tih godina prošlog veka bila 65 kilograma po glavi stanovnika, a sada je oko 42 kilograma. Iako je svinjsko meso u Srbiji dominantno u potrošnji, sve je manje i grla svinja. Tako je njihov broj za 11 godina smanjen za milion.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    U Srbiji za 11 godina milion svinja manje: Kako obnoviti stočni fond i mogu li subvencije da poprave situaciju?
    Foto: Pixabay

    Prema prvim rezultatima popisa poljoprivrede iz 2023, broj svinja u Srbiji je 2.263.705, što je 30,7 odsto manje u odnosu na anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018.

    Ukupan broj svinja na popisu poljoprivrede iz 2012. bio je 3.403.288, što znači da je za 11 godina njihov broj smanjen za 1.139.583.
    U istom periodu, broj goveda je sa 908.990 smanjen na 725 408.

    To je otvorilo pitanje kako sprečiti dalje smanjenje stočnog fonda.

    Stručnjaci navode da je država poslednjih godina povećavala posebno subvencije u stočarstvu i po grlu stoke, ali i naglašavaju da se stočarstvo najsporije obnavlja.

    „Kod svih vrsta stoke je došlo do pomaka u podršci, ali ne možete brzo obnoviti stočarstvo zbog bioloških specifičnosti“, rekao je za Euronews Srbija agroekonomista Milan Prostran.

    Kolike su subvencije u stočarstvu?

    Šest od deset gazdinstava bavi se stočarstvom, ukupno 313.495, a kako za Euronews Srbija navode u Ministarstvu poljoprivrede, gazdinstava sa svinjama ima 57.259.

    U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2024. godini za podsticaje za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja namenjeno 5,25 milijardi dinara, a za podsticaje za kvalitetno priplodna grla planirani opredeljeni iznos sredstava je 15,88 milijardi dinara.

    „Za meru podrške sprovođenja godišnjeg programa mera za sprovođenje odgajivačkog programa u stočarstvu za 2024. godinu opredeljeno je 155 miliona dinara“, navode u resornom ministarstvu.

    Kako dodaju, u odnosu na prethodnu godinu iznos podsticaja za tov svinja povećan je sa 1.000 dinara po grlu na 1.500 dinara po grlu, dok je podsticaj za kvalitetne priplodne krmače i nerastove ostao na nivou od 18.000 dinara po grlu, ali je uvećanje podsticaja za kvalitetne priplodne krmače i nerastove realizovano u 2023. godini – sa 15.000 dinara po grlu koliko je iznosio podsticaj 2022. godine na 18.000 dinara po grlu 2023. godine.

    U Ministarstvu ocenjuju da je ta mera podrške dala izuzetno značajne rezultate, kako u broju kvalitetno priplodnih grla, tako i u poboljšanju rasnog sastava grla.

    Prostran kaže da je svinjarstvo, inače, osetljiva grana stočarstva jer kod nje postoje i tzv. cenovni ciklusi koji se moraju jako dobro pratiti.

    „Tu postoji jedna prosta logika – kada pada cena kukuruza idi u svinjarstvo, kada raste cena kukuruza beži od svinja“, naveo je Prostran.

    Kada je počeo trend pada?

    Prostran kaže da je trend pada u stočarstvu, posebno goveda i svinja, počeo još 1990.

    „Tih deset godina do 2000. su bile najteže godine, kada nam je bio zabranjen izvoz. Taj period je bio izuzetno koban zbog sankcija, velike inflacija, bombardovanja i privatizacije“, rekao je on.

    Dodao je da je tada došlo do „survavanja stočarstva“.

    „Na primer, 1990. smo imali 1.600.000 goveda, danas 725.000, tri puta je smanjen broj goveda. Imali ste blizu pet miliona svinja, pa je on sad smanjen za dva i po puta“, rekao je Prostran.

    On kaže i da je u poslednje dve decenije promenjeno 16 ministara poljoprivrede.

    „Neko je brisao sve ono što je prethodni radio pa sve ispočetka, to je naš mentalitet. Nama je dugo bilo učešće agrarnog budžeta u državnom budžetu između 3 i 4 posto, pa je doneta bila jedna uredba da ne može biti manje od 5 odsto, a nikad tih 5 posto nije dostignuto do pre dve-tri godine. Sada je blizu 7 odsto“, rekao je Prostran.

    On kaže da je problema bilo i zbog velikog uvoza svinjskog mesa i prasadi za tov.

    „Čim počinjete sa uvozom visoke subvencionisanje svinjetine pre svega iz EU, tamo gde su naši nekonkurentni, klaničari se više opredeljuju ka uvozu. To ostavlja jako velike posledice pre svega na našu ukupnu proizvodnju mesa“, rekao je Prostran.

    Na sve probleme u stočarstvu, dodaje Prostran, utiče i niža kupovna moć stanovništva, a u poslednje vreme i afrička kuga svinja.

    Eutanazirano oko dva odsto celokupnog fonda svinja

    Radi suzbijanja epidemije afričke kuge domaćih svinja, u Srbiji je izvršena eutanazija oko dva odsto celokupnog stočnog fonda, a u Ministarstvu poljoprivrede navode da to ne bi trebalo značajnije da utiče na tržište mesa u narednom periodu.

    Do sada je u svrhu klanja za sopstvene potrebe na ugroženom i zaraženom području od afričke kuge svinja izvršeno klanje 2.099 domaćih svinja.

    U periodu 2023. godine do 1. februara ove godine ukupno je eutanazirano 79.266 svinja.

    Za uginule i ubijene svinje po hitnom postupku predviđena je puna novčana naknada
    vlasnicima životinja.

    Kako navode u Ministarstvu, prošle godine je za obeštećenje na ime ubijenih svinja, u cilju sprečavanja širenja bolesti, isplaćeno 3,3 milijarde dinara.

    Trenutno je afrička kuga svinja aktivna u osam upravnih okruga koja su proglašena zaraženim područjem na osnovu Rešenja donetih tokom 2023. godine i to za Mačvanski, Sremski, Podunavski, Braničevski, Južnobanatski, Zaječarski okrug i Grad Beograd, a u 2024. godini je doneto Rešenje o proglašenju za Kolubarski upravni okrug.

    U 2024. godini novih žarišta je 19 u Mačvanskom, Kolubarskom, Sremskom, Podunavskom i Beogradskom okrugu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Koliko se zarađuje u Srbiji po delatnostima

    Prosečna neto plata u Srbiji prošle godine, za dvanaest meseci, iznosila je 86.007 dinara, što je oko 732 evra. Za godinu dana plate su nominalno porasle 14,8 odsto. Iz godine u godinu praktično […]

    Isplata februarskih penzija samostalcima

    Isplata penzija za februar korisnicima iz kategorije samostalnih delatnosti počinje danas, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i naveo da će tada početi isplata […]