U Srbiji živi oko 12.000 gluvih osoba

Njihov život je sam po sebi teži, a brojne prepreke sa kojima se suočavaju ga dodatno komplikuju. Na Međunarodni dan znakovnog jezika apeluju na celo društvo da se uključe i pomognu u rešavanju bar nekih problema.

Ono što je većini rutina, njima ume da bude i te kako komplikovano. Od ranog detinjstva gluve osobe suočavaju se sa problemima koji bi mogli da se izbegnu, uz razumevanje okoline, malo truda i volje, navodi RTS.

Biljana Milanović kaže da se najčešće problemi dešavaju kod lekara.

„Dešava se da čekamo u čekaonici veoma dugo. Kad dođem i kažem da sam gluva osoba zamolim ih da lično izađu, da me prozovu, sve napišem na papiru, međutim oni to nekako zaborave, karton ode kod doktorke i čekam ispred vrata dugo. Onda me medicinska sestra pita: ‘Što stojite tu kod vrata? Pomerite se’, ja objasnim da ne znam kad će me prozvati, jer sam gluva, a onda se ispostavilo da su me prozvali još pre dva,tri sata“, objašnjava Biljana.

Kakvi su primeri u Evropi

I nije samo to problem – bilo kakva administracija, obrazovanje, svakodnevno funkcionisanje kao i informisanje. Pre deset godina usvojen je Zakon o upotrebi znakovnog jezika kojim se propisuje da 10 odsto programa u medijima bude titlovano. To se, međutim, poštuje uglavnom samo kada je u pitanju izborni program.

Jedini mediji koji svakodnevno omogućavaju dnevno praćenje programa gluvima jesu Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine. Primeri iz Evrope su malo drugačiji, ne samo kada je u pitanju informisanje.

„Gluve osobe dobijaju kao pomagalo bebi alarme, budilice koje svetle, satove koji imaju svetlosnu signalizaciju, mogućnost dobijanja interneta i aparata kako bi mogli da imaju pristup tumačima, uslugama itd. Imam utisak da u inostranstvu gluvi imaju malo lakšu situaciju i veći pristup svemu i da bi kod nas trebalo više promocije. Recimo kada ovde gluvi par dobije dete ne dobijaju bebi alarm, koji ih obaveštava da dete plače. U stanu nemamo mogućnost da dobijemo preko RFZO svetleće zvono koje nam je neophodno“, dodaje Biljana Milanović.

Apel da znakovni jezik i Ustavom bude priznat kao jedan od zvaničnih

Neophodno je i da znakovni jezik bude priznat Ustavom kao jedan od zvaničnih jezika i potpuno izjednačen s drugim jezicima u Srbiji – apeluju iz Asocijacije srpskog znakovnog jezika.

„Vrlo je mali broj tumača što utiče na kvalitet života gluvih osoba zbog barijera u komunikaciji. Gradska organizacija gluvih Beograda je akreditovala školu za učenje srpskog znakovnog jezika gde su gluvi predavači, gde polaznici mogu da se sertifikuju kroz godine učenja. Ono što je naša ideja jeste da na kvalitetan način usvajaju jezik i da budu sertifikovani i da na taj način kroz vreme zapravo povećamo broj tumača što će omogućiti gluvim osobama bolji pristup što obrazovanju što drugim oblastima života, zato što da tumači su vrlo važan deo zajednice gluvih i vrlo važan element za unapređenje kvaliteta života gluvih osoba“, ističe tumač za gluve Vojislav Đorđević iz Asocijacije srpskog znakovnog jezika.

U Srbiji registrovana 24 tumača

Procene su da na tri gluve osobe ide jedan tumač. U Srbiji zajednicu gluvih čini 12.000 ljudi, a u Savezu gluvih i nagluvih registrovana su 24 tumača.

„Ne samo donosioci odluka već i svi građani bi trebalo nekako da se osveste da imaju više informacija o tome kako komunicirati sa gluvim i nagluvim osobama znaju više o njima kako bi mogli da se prilagode komunikaciji u svakodnevnom životu. Naš apel je čujte naš glas ali ne zvučni, naš jezik je manuelni i vizuelni. Takođe apelujemo da Ministarstvo prosvete uvede srpski znakovni jezik u formalno obrazovanje i kao izborni jezik od vrtića do nekih viših nivoa obrazovanja da deca imaju mogućnost da se susretnu sa njim i da ga uče. Da bismo sve to ostvarili mnogo je važno da gluve osobe mogu da ostvare prava koja im pripadaju kao građanima Srbije“, kaže Mihailo Gordić iz Saveza gluvih i nagluvih Srbije.

A među njima su i ona osnovna – pravo na dostojanstven život. Da kada komuniciramo sa njima gledamo u njih, a ne u tumače. Da se upoznamo sa korišćenjem aplikacije „SOS za gluve“, naučimo bar osnove znakovnog jezika kao što znamo neke strane jezike jer, kako kažu – ako znate znakovni jezik, imate ključ za dušu gluvih.