U zanatlije niko neće iako ti poslovi ponekad donose dobru zaradu

Poslodavci u Srbiji najteže dolaze do zanatlija, iako ti poslovi ponekad donose dobru zaradu. Interesovanje za zanimanja koja podrazumevaju niže kvalifikacije i dalje je malo, a potrebe su sve veće. Jedan od razloga moglo bi da bude opšteprihvaćeno mišljenje da su zanatlije oni ljudi koji se za to školuju jer nemaju alternativu.

Zanatska zanimanja u našoj zemlji godinama su deficitarna. Sa druge strane, potrebe za tom vrstom usluga sve su veće, piše RTS.

„Imali smo situaciju pre dva meseca, kada je jedan poslodavac ponudio zaradu od čak dve hiljade evra i mogućnost stanovanja ukoliko kandidat nije iz Beograda – samo iz razloga što je bio u velikoj nemogućnosti da popuni to radno mesto“, navodi Miloš Turinski iz Infostuda.

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da otprilike svaki deseti poslodavac zapošljava zanatlije.

„I gotovo svaki od tih poslodavaca ima ozbiljnih problema da pronađe zanatliju koji mu je potreban“, ističe Pavlovićeva.

Na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže je doći do radnika iz oblasti ugostiteljstva i građevine, ali i nege i lepote.

„Sada malo manje, preko leta je to bio dramatičan problem, sada smo sa konobarima stabilizovali, ali i dalje je problem sa kuvarima. Trenutno, šef kuhinje, to jeste malo lična stvar, ali čovek ima 135.000, što su za Srbiju dobri uslovi“, kaže ugostitelj Vojin Cucić.

Frizerka Verica Đurđević kaže da, ukoliko je neko „kompletan“, u tom poslu može da se zaradi od 80.000 do 100.000 dinara.

„Ja tražim dve godine kompletnog radnika i ne mogu da nađem. Posla ima!“, tvrdi Đurđevićeva.

Situacija se okrenula u korist zanata

Pri izboru školovanja mladi sve češće upisuju fakultete i opšte smerove, misleći da će lakše doći do posla. Međutim, situacija se okrenula u korist zanata.

„Veoma mali broj mladih se obrazuje za zanatlije, jer se zanat još uvek kod nas percipira u negativnoj konotaciji, u smislu da su zanatlije oni ljudi koji se za to školuju jer nemaju neku alternativu“, ukazuje Ljiljana Pavlović iz Unija poslodavaca Srbije.

Direktorka Ugostiteljsko-turističke škole Jelena Šalipurović kaže da tu obrazovnu ustanovu pohađa 1.100 učenika.

„Glavni razlog što se upisuju kod nas je ta neka ljubav prema kulinarstvu, turizmu, poslastičarstvu, ugostiteljstvu“, navodi Šalipurovićeva.

Učenici kažu da je ta škola bila njihov odbir između ostalog i zbog toga što mogu da povežu školovanje i praksu. Posla će, sigurni su, biti – bilo u Srbiji ili u inostranstvu.

Dualnim obrazovanjem obuhvaćen je veliki broj škola gde je obavezna i praktična nastava, pa đaci imaju priliku da zanat i bolje i brže nauče.

Poslodavci u Srbiji najteže dolaze do zanatlija, iako ti poslovi ponekad donose dobru zaradu. Interesovanje za zanimanja koja podrazumevaju niže kvalifikacije i dalje je malo, a potrebe su sve veće. Jedan od razloga moglo bi da bude opšteprihvaćeno mišljenje da su zanatlije oni ljudi koji se za to školuju jer nemaju alternativu.