Uprkos zakonu, u Srbiji česta praksa da radnici o otkazu saznaju preko Vibera, SMS-a i mejla

Kako piše Blic, njeno rukovodstvo je preko SMS poruka obavestilo 188 radnika da zbog smanjenog obima poslovanja nisu u mogućnosti da im produže ugovore. I to je još jedan dokaz da SMS, mejl ili jednostavno, otkaz bez ikakvog obrazloženja i očekivanja radnika, nije novina u Srbiji. Naprotiv, više od 2.000 radnika u nekoliiko firmi našlo se na ulici na ovakav, volšeban, način.

 

Prethodno je takvu sudbinu radnicima priredio turski lanac pekara Simit Saraj, dok je i kompanija Home plus, pre dva meseca, na cedilu ostavila i radnike i potrošače.

 

 

Posle tri godine poslovanja, svečanog otvaranja i dobrih uslova za radnike, turski lanac pekara Simit Saraj, više nema nijedan lokal u Beogradu. Poslednja tri, koja su radila u samom centru prestonice, zatvorena su, početkom prošle godine navodno, zbog kovida. Zbog dugovanja za zakup privatnim vlasnicima i gradu, u međuvremenu su ostali i bez prava na korišćenje prostora. Danas su u blokadi više od 12 miliona dinara, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. U jednom momentu imali su devet lokala na najboljim lokacijama u prestonici i ukupno 120 radnika. Svi oni ostali su bez posla, bez ikakvog zvaničnog obaveštenja vlasnika.

 

 

Kompanija Home plus, koja prodaje kućne potrepštine, reklo bi se da je radila kao „švajcarski sat“ do samog zatvaranja. Lokali po tržnim centrima i centralnim lokacijama po Srbiji, složni radnici… redovne plate. I sve to do odjednom. Krajem prošle godine, vlasnik je zatvorio sve lokale, a na cedilu su ostali i radnici i potrošači koji su poručili robu, platili je, i nisu je dobili. Firma je pre dve nedelje i zvanično otišla u stečaj, račun je u blokadi za 55 miliona dinara.

 

 

I bugarski lanac prodavnica mobilnih telefona, opreme i tehnike „Hendi“ zatvorio je svoje radnje širom Srbije – sve u jednom danu, ukupno oko 200 objekata. Oko 900 radnika, o otkazima je obavestio elektronskom poštom.

 

„Hendi“ je došao u Srbiju 5. marta 2007. godine, a 1. juna 2018. godine, radnici su dobili mejl da više nemaju posao, dok je na sajtu preduzeća istaknuto obaveštenje: „Poštovani kupci, saradnici i prijatelji, posle 10 godina poslovanja u Srbiji, obaveštavamo Vas da HENDI-TEL prestaje da radi. Želimo da vam se zahvalimo na decenijskom poverenju, saradnji i podršci„. Posle vesti da je poznati lanac mobilnih telefona iznenada propao u Srbiji čulo se da je ista sudbina prethodno zatekla radnike i Bugarskoj i to u martu 2018. godine.

 

 

Nekako se čini da je najjače odjeknula informacija da je ruska kompanija „Spilit“ napustila Srbiju i bez posla u dve fabrike na jugu i severu Srbije, ostavila oko 500 radnika. Nekoliko dana nakon zatvaranja fabrika u Vranju i Somboru, kao i ukupno 34 prodajna salona, od direktora nije bilo ni traga ni glasa, da bi se potom oglasio vlasnik Andrej Hodasevič, piše dalje Blic. Radnicima i oštećenim kupcima obećao je isplatu dugova, što je i uradio, ali delatnost i proizvodnju nije obnovio. Vlasnik je kasnije tvrdio i da je oštećen za 200.000 evra, te da će se sa radnicima koji su uzimali robu razjasniti na sudu.

 

 

Nemačkoj fabrici za preradu i konzerviranje ribe „Servfud“ u Smederevu, stavljen je katanac u novembru 2018, samo dve godine nakon otvaranja pogona u Srbiji. Desetak radnika je protestovalo ispred zaključane kapije tražeći objašnjenje jer im je, kako su tvrdili, preko vajber grupe saopšteno da je firma zatvorena. Prethodno im se nije niko obratio, a ni na telefone bivših nadređenih se nije niko javljao. Iako je na početku rada najavljeno zaposlenje za čak 300 radnika, nemačka kompanija za dve i po godine uposlila je oko 60 radnika, a nesrećan kraj dočekalo je njih 25.

 

 

Hrvatska firma „Gold exchange“ koja se bavi otkupom zlata, 2013. godine doslovno je preko noći zatvorila svih 90 zlatara u Srbiji, a 180 zaposlenih ostavila bez dve poslednje plate i doprinosa. Sve zlatare zatvorene su 12. septembra te godine, nepunih godinu dana nakon što su počele sa radom.

 

Zanimljivo je da je „Gold exchange“ prethodno po identičnom scenariju naprasno zatvorio zlatare u Bosni i Hercegovini, a radnike takođe ostavio bez plata i doprinosa. Usred noći su zatvorene poslovnice u Sarajevu, Zenici i Tuzli. Vlasnici ove firme bili su hrvatski državljani Kristijan Kopić i Gordan Skočilić.

 

Kopić, koji je u Srbiji imao udeo od 99 odsto vlasništva u Goldu, zapao je u probleme u našoj zemlji nakon što je Direkcija za mere i plemenite metale ustanovila da preduzeće ne ispunjava uslove za dobijanje znaka proizvođača predmeta od dragocenih metala.

 

 

Obaveštavanje radnika SMS-om ili mejlom da im ugovor o radu na određeno vreme neće biti produžen i da treba da potpišu rešenje o prestanku radnog odnosa ne predstavlja čin pukog uručivanja otkaza, već rešenje kojim se samo konstatuje da je pravni položaj radnika promenjen. Takav potez poslodavca je u skladu sa Zakonom o radu, jer na taj način zaposleni se samo obaveštava da njegov radni odnos prestaje istekom ugovora o radu, kaže za Politiku naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović. 

 

„Prema Zakonu o radu, ugovor na određeno vreme prestaje da važi od dana do kada je bio zaključen, što se nedavno dogodilo u slučaju zaposlenih radnika u firmi ‘Šinvon’, drugoj Jurinoj fabrici. Poslodavci uvek izdaju rešenja o prestanku radnog odnosa za svaki slučaj, budući da se u praksi dešava, posebno u velikim kompanijama, da kad istekne ugovor radnici nastave da dolaze na posao što poslovođe često i ne primete nekoliko dana. A po zakonu, svako ko po isteku ugovora nastavi da dolazi na posao pet dana u kontinuitetu, automatski postaje zaposlen na neodređeno vreme. Da se to ne bi dogodilo ‘Šinvon’ je obavestio svoje zaposlene da im ugovor neće biti produžen i da dođu da preuzmu rešenje„, objašnjava Reljanović, podsećajući da je se na taj način poslodavac ogradio od mogućih zloupotreba.

 

Ipak, ranijih godina u Srbiji je bilo mnoštvo primera koji svedoče o tome da su poslodavci mejlom i telefonskim porukama davali otkaze radnicima, što ipak predstavlja kršenje zakona. U praksi se događa, dodaje Reljanović, da poslodavac ne produži zaposlenom ugovor na određeno, a na to radno mesto potom dovede drugog radnika.

 

„Takvi ugovori se često ne produžavaju majkama na porodiljskom, članovima sindikata, onima koji su tražili da im se isplati prekovremeni rad, radnicima sa lošim zdravstvenim stanjem… Prema zakonu, poslodavci imaju pravo da to urade iako svi znamo da nije u redu, ali ipak ostaje nejasno zašto bi to radili, kada i dalje imaju potrebu za angažovanjem radne snage. U te radnike su ipak ulagali novac i trud, provodili ih kroz obuke… Jedino opravdanje bi bilo ukoliko postoji krivica zaposlenog„, nabraja Reljanović.

 

 

Da bi otkaz bio u skladu sa zakonom mora se poštovati otkazna procedura. Ako je rezultirao krivicom zaposlenog (povreda radne dužnosti ili discipline), proces je takav da poslodavac pre otkaza zaposlenom mora da obezbedi upozorenje pred otkaz u kome će navesti razlog i dati zaposlenom rok od osam dana za izjašnjenje na navode iz upozorenja. Ako iz izjašnjenja proistekne da su postojale olakšavajuće okolnosti, poslodavac može izreći blažu meru: privremeno udaljenje sa rada do 15 dana bez naknade zarade, novčanu kazni do 20 odsto umanjenja osnovne zarade ili opomenu sa najavom otkaza ako u narednih šest meseci učini istu ili slični povredu.

 

Ukoliko je otkaz rezultirao iz neostvarivanja očekivanih rezultata ili nedostatka znanja i sposobnosti, poslodavac je u obavezi da pre otkaza zaposlenom da obaveštenje u vezi sa uočenim nedostacima, uputstva i rok za poboljšanje rada. Dužina roka zavisi od složenosti posla koji se treba unaprediti. Ako po proteku tog roka zaposleni ne otkloni nedostatke, poslodavac mu može dati otkaz bez upozorenja.

 

Stručnjak za radno pravo Olga Vučković Kićanović podseća na to da je Zakon o radu vrlo precizan i po pitanju dostavljanja otkaza.

 

„Mora se dostaviti lično zaposlenom, u prostorijama poslodavca, a on mora potvrditi prijem (najčešće napiše primio datum na poslodavčevom primerku). Ako se rešenje o otkazu ne može dostaviti lično, izuzetno se može poslati poštom, sa povratnicom. Ako je i tako nemoguće, poslodavac će rešenje staviti na oglasnu tablu, i po proteku osam dana smatraće se dostavljenim„, objašnjava pravnica za Politiku.

 

To sve znači, dodaje ona, da je otkaz SMS-om, mejlom, usmeno („od sutra da te ne vidim…“) nezakonit i ništav.

 

Savez samostalnih sindikata Srbije oštro kritikuje sve učestalije načine digitalnog uručivanja otkaza radnicima, naglašavajući da je takva praksa posledica aktivnosti izvršnih vlasti u prethodnim decenijama, udruženih sa lobijem poslodavaca koji radnike više ne tretiraju kao ljude i važne učesnike u ostvarivanju dobrog ekonomskog napretka države i pojedinačnih privrednih subjekata.

 

„Prema radnicima se i političari i poslodavci odnose kao prema sredstvu za rad, robovima i robotima kojima se u vreme digitalizacije bez ikakvog ljudskog objašnjenja zahvaljuju na dosadašnjem radu. Šalju im se grube, neljudske i necivilizovane poruke o tome da im radnici više nisu potrebni„, podseća Duško Vuković, potpredsednik SSSS.