Urgentni centar na novoj adresi – šta će biti novo i bolje za pacijente i lekare

Nova kula Kliničkog centra Srbije, u kojoj će biti i Urgentni centar, trebalo bi da do Nove godine primi prve pacijente. Od 12 spratova nove kule šest pripada Urgentnom centru.

Mnogi su makar jednom u životu bili u zgradi Urgentnog centra koji je počeo da radi 1987. godine, a do kraja ove menja svoju adresu – seli se u novu kulu Kliničkog centra Srbije.

Docent dr Marko Ercegovac, direktor Urgentnog centra, se nada da će finalni radovi, koji zavise od izvođača, biti završeni u roku i da je najveći deo opreme već stigao i čeka na montiranje. 

„Pacijentima donosi bolje uslove, bolju dijagnostiku, odnosno veću dostupnost dijagnostike, dve angio sale a imali smo jednu. Imaće dvokrevetne sobe s kupatilom što je drastična razlika u komforu. Osoblje će definitivno biti i sigurnije i bolje organozovano jer će biti bolji koncept rada“, ocenio je  Ercegovac.

Istakao je da će u Urgentnom centru na samoj trijaži biti razdvojeni pacijenti s najmanjim stepenom hitnosti i oni koji su hitni koji će uvek imati prioritet za zbrinjavanje.

Kako je, rekao neće se gubiti vreme kao do sada, prvenstveno lošom organizacijom prostorija u staroj zgradi, jer će tu biti sve na istom mestu i dijagnostika i specijalisti će dolaziti ka pacijentu, neće on ići njima. 

„Dok je drugi deo Urgentnog centra kako je svuda u svetu, za one, kako mi kažemo, one koji su zeleni, ne smeju da se ljute što su definisani kao pacijenti najmanjeg stepena hitnosti, što je dobro ali će čekati najviše 270 minuta, rekao je direktor tog centra. 

Ko će sve koristiti 31 salu

Objasnio je da je ceo koncept Kliničkog centra da se naprave ustanove koje mogu da koriste sale kojih će biti 31 i to ne samo u ovoj kuli već i u drugoj staroj kuli koja će biti renovirana. 

„Ideja sa 31 salom nije da budu sale samo za Urgentni centar, već i za nove ustanove, klinika za endokrinohirurgiju će biti u toj ustanovi, za grudnu hirurgiju. Plastična hirurgiju i opekotine će najzad biti deo samog Urgentnog centra što je izuzetno važno ne samo za pacijente i osoblje već i za dijagnostiku. I na kraju u konceptu urgentnog će i pulmologija imati svojeu ambulantu što će zaokružiti multidisciplinarnost urgentnog centra“, istakao je Ercegovac. 

Dodao je da se dve klinike kao što je za plastičnu hirurgiju, koja je jedina dislocirana a pripada Kliničkom centru useli u deo zgrade a klinika za ortopediju se preseli u potpuno nove rekonstruisane delove Urgentnog centra preseli. 

Urgentni nije kovid ustanova ali sprečava njegovo širenje

Naglasio je i da Urgentni centar nije kovid ustanova iako je broj pacijenata koji se verifikuje da je kovid pozitivan na ulasku u Urgentni centar ogroman.

„Ako kažemo da se u proseku 40 do 50 kovid pacijenata dnevno verifikuje ne mogu da kažem da nismo bar prijemno trijažna ambulanta iako se tako ne zovemo. Ali smo sprečili na taj način širenje kovida uz retke slučajeve da ne ulaze u urgentni centar u hospitalnom delu“, ocenio je Ercegovac.

Dodao je i da su pacijenti pola-pola vakcinisani kao i da su oni koji dolaze s kovidom  uglavnom nevakcinisani.

„Najveći procena lekarskog kadra, oko 80 posto je vakcinisan, medicinske sestre i tehničari manje ali se nadamo da će mudrost prevladati i da se i oni vakcinišu“, zaključio je dr Marko Ercegovac.

Nova kula Kliničkog centra Srbije, u kojoj će biti i Urgentni centar, trebalo bi da do Nove godine primi prve pacijente. Od 12 spratova nove kule šest pripada Urgentnom centru.