Usaglašen tekst rezolucije EP o Srbiji

Ukazuje se da se uticaj Kine u Srbiji značajno povećao poslednjih godina kroz velike infrastrukturne investicije, što izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću, usklađenošću sa standardima EU i poštovanjem ekoloških propisa, piše N1.

„Uzimajući u obzir da je projekat stanice bio deo brze železnice Beograd–Budimpešta i realizovan u okviru međuvladinog sporazuma Srbija–Kina, van redovnog okvira Zakona o javnim nabavkama, od strane dve kineske kompanije, uzimajući u obzir da je u izveštaju Komisije za 2024. već bilo upozoreno na zaobilaženje pravila o nabavkama putem takvih sporazuma, uzimajući u obzir da je u martu 2025. Evropska kancelarija javnog tužioca (EPPO) pokrenula istragu o mogućoj zloupotrebi sredstava Evropske unije dodeljenih za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu“, poručuje se u rezoluciji.
Podseća se da je pad nadstrešnice izazvao „nezabeležene“ proteste širom zemlje koje su predvodili studenti, zahtevajući pravdu, institucionalnu odgovornost, transparentnost, vanredne izbore, njihov integritet, poštovanje građanskih sloboda, podelu vlasti, slobodu medija, kraj sistemske korupcije, kao i ulaganje u obrazovanje.

Ukazuje se i da je od februara do kraja septembra 2025. održano više od 10.000 protesta u više od 630 mesta i 1.200 lokalnih zajednica, uključujući i najveći protest u istoriji Srbije 15. marta ove godine, i drugi po veličini 28. juna, čime je, kako se ocenjuje to postao najceći građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija.

Ističe se da EP podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme, direktno povezane sa vladavinom prava, koje EU očekuje od Srbije.

„EP ističe značaj građanske hrabrosti, opredeljenosti za nenasilje i angažovanja mladih za napredak Srbije na evropskom putu, primećuje da su srpski studenti ušli u uži izbor za nagradu Saharov za slobodu misli za 2025. godinu, podržava iskrene pokušaje dijaloga o tome kako vlada može da ispuni studentske zahteve, izražava duboku zabrinutost što situacija u Srbiji ostaje napeta i polarizovana, što lako može dovesti do nasilja, što je direktna posledica govora mržnje, podsticanja nasilja, kampanja blaćenja protiv protivnika i anti-EU/proruske propagande koja se široko širi putem medija pod kontrolom vlade, ali i samih državnih zvaničnika, kao i grubog neuspeha vlasti da se suoče sa prošlošću Srbije“, poručuje se u rezoluciji.

Navodi se i da su studentski protesti uglavnom bili mirni, iako je tokom leta došlo do nekoliko nasilnih incidenata, a slučajevi upotrebe radikalnih simbola o ekstremno nacionalističke, proruske i šovinističke retorike tokom masovnih protesta, što je izazvalo značajne kritike iz inostranstva i unutar zemlje.

Nasilje protiv političkih protivnika

Dodaje se i da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje i ocenjuje da je od početka godine represija eskalirala. Podseća se i da su, prema nezavisnim izvorima, demonstranti 15. marta napadnuti zvučim oružjem i ocenjuje da to izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu proporcionalnosti i zakonitosti upotrebe sile.

U rezoluciji se ističe da se od avgusta nasilje dodatno pojačalo, kao i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore, koji su korišćeni da se studenti i aktivisti optuže za pripremu dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije, dok je elitna vojna jedinica Kobre bila raspoređena i čak u jednom slučaju koristila bojevu municiju.

EP najstrože osuđuje talas nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja protiv mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnicka opozicije u Srbiji, kao i kampanje blaćenja, medijsko zastrašivanje i zloupotrebu ličnih podataka u cilju disreditovanja demonstranata i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija.

Ceo tekst N1 o tome šta se još navodi u rezoluciji Evropskog parlamenta pročitajte OVDE.