Uskoro elektronska prijava sezonaca u građevini i ugostiteljstvu

Elektronska prijava sezonskih radnika, poput one koja se sprovodi u poljoprivredi, uskoro bi trebalo da bude primenjena i u oblasti ugostiteljstva, građevine i kućnim poslovima. Plan je da izmene i dopune Zakona budu usvojene do kraja godine, a već naredne da počnu sa primenom. Važno je napomenuti to da sezonski radnici, prijavljeni elektronskim putem, dobijaju uplaćene poreze i doprinose, a pritom ne gube pravo na porodične penzije, socijalnu pomoć, stipendije I slično

Elektronska prijava sezonskih radnika preko je potrebna građevinskom sektoru, smatra Miroslav Nikolić direktor firme Prizma inženjering u Novom Sadu. Kako kaže, raspoložive radne snage je jako malo, a od onih koji mogu biti sezonski angažovani mnogi ne žele da budu prijavljeni jer se plaše da će izgubiti neka svoja ranije stečena prava.

„Ljudi primaju neku vrstu socijalne pomoći, na primer kada su razvedeni, odnosno često budu na različitim oblicima državne pomoći. Njima ne odgovara da budu u stalnom radnom odnosu, pa čak ni na određeno vreme, ni na privremeno povremenim poslovima, jer momentom prijave oni gube socijalnu pomoć ili neku drugu vrstu davanja od strane države. Nama to, sa druge strane, donosi veliki rizik jer stalno imamo problem sa radnom snagom.“ – ističe naš sagovornik.

Zapravo, prema aktuelnom Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, sezonci svakako ne gube socijalna davanja, penzije, stipendije i slično. A kada budu usvojene izmene i dopune Zakona, mogućnost angažovanja sezonaca će se sa poljoprivrede proširiti na još nekoliko delatnosti.

„Pokušavaju se ovim putem angažovati radnici u ugostiteljstvu, građevinarstvu, uslužnim delatnostima, pomoći u kući, čišćenju objekata i slično. Smatramo da će donošenjem ovog Zakona, u narednom periodu, da se eliminiše jedan značajan deo sive ekonomije u tim oblastima“ – pojašnjava Dragan Agatunović iz Poreske uprave Republike Srbije.

Da je izmena i dopuna Zakona neophodna pokazuje nam podatak da svega 5 odsto osoba koja se bave poslovima pomoći u kući ima ugovor o radu, a procenjuje se da su oni angažovani u čak 55 hiljada domaćinstava. U ugostiteljstvu je broj prijavljenih radnika neuporedivo veći i ali se problem stvara u špicevima sezone, prilikom organizacije većih događaja, a poseban problem se stvorio od kako je krenula korona kriza.

„Ta neka nesigurnost u količini posla je problem, da li će imati otvorenu ugostiteljsku radnju ili ne, a to se menjalo dosta često zbog kovida„ – kaže Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). „Ugostitelji nisu mogli da imaju dugoročnost planiranja koliko im ljudi kada treba, na primer, zakaže se svadba pa se otkaže i tako dalje. Tako da će se sektoru ugostiteljstva ostaviti mogućnost da angažuju konobare i šankere vikendom, odnosno kada je u pitanju venčanje ili neki drugi veliki događaj kada je potreban veći broj angažovanih ljudi. Preciznije rečeno, predložili smo izmene i dopune Zakona kako bismo proširili mogućnost angažovanja sezonaca koji bi radili samo vikendom ili dva, tri dana mesečno, u tim ugostiteljskim poslovima.“ – – objašnjava naša sagovornica.

„Nisam znala za to da mogu da ga zakažem i da ga otkažem, to je odlična stvar“ – nadovezuje se Karmen Krivokapić iz Udruženja ugostitelja Novog Sada, i dodaje: „Često nam se dese neke tehničke prepreke, neki program bude otkazan ili problem bude do ljudi. Nama se potreba za radnicima menja u odnosu na broj rezervacija. Desi se da se neki radnik razboli, pa ne dođe na posao ili kada u kuhinji dođe do neke lakše povrede, ta osoba mora da izađe sa posla. U takvim slučajevima je dobro da imamo nekog ko može da uskoči kao zamena i da možemo brzo da reagujemo, a da opet zakonski budemo pokriveni.“

Izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima otklanja se gotovo svaka mogućnost zloupotrebe elektronske prijave sezonaca od strane poslodavaca.

„Smatramo da donošenjem ovog Zakone ne treba uopšte da postoji zabrinutost da će poslodavci otpustiti jedan broj radnika i angažovati ih kao sezonske, iz prostog razloga što Zakon o radu ali i ovaj Zakon to onemogućava. Dakle, ne može poslodavaca otpustiti radnika i potom ga zaposliti kao sezonca, bez obzira da li se radi o poslovima u poljoprivredi, građevini, ugostiteljstvu i tako dalje.“ – poručuje Dragan Agatunović iz Poreske uprave Republike Srbije.

„Zakon kaže da ne možete angažovati lice koje ste u poslednja tri meseca otpustili, znači nijedna osnova koja je dobila otkaz ugovora o radu ne može kod vas da radi kao sezonac“ – objašnjava Jelena Bojović iz NALED-a i dodaje: „To je regulisano upravo tako da bi se sprečile te vrste prevare. Svi stalno zaposleni su sigurni da neće ostati bez posla, dakle nema prelaska na drugi sistem. Ovde se radi samo o dodatnoj radnoj snazi koja je neophodna u određenim okolnostima.„

Prema postojećoj verziji Zakona, u poljoprivredi je zbog specifičnosti posla sezonce moguće angažovati najviše 120 dana godišnje, dok je za sektor ugostiteljstva, turizma i građevine planiran znatno manji broj dana.

„Maksimalan broj dana godišnje koje može jedan poslodavac da ima sa jednim radnikom je 90 dana, i to najviše 15 dana mesečno. Znači, prema ovom Zakonu ne može 30 dana mesečno, već samo 15, a ako bi radnik bio angažovan samo jedan dan više od toga, automatski bi morao da dobije Ugovor o radu ili privremeno povremenim poslovima. Zakonom smo ciljali upravo to da se ovo može koristiti kada vam treba neki dodatni radnik u određenim okolnostima.“ – pojašnjava Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

„To će nam značajno unaprediti, ubrzati i olakšati posao i to ne samo ljudi na terenu nego i onih koji rade obračun zarada i knjigovodstvo. Samim tim ćemo biti amnestirani od mogućih zakonskih konsekvenci ako tu zvaničnu prijavu ne obavimo u najbržem mogućem roku.“ – dodaje građevinac Miroslav Nikolić.

Osim toga što će se proširiti spisak delatnosti koje će moći da, na dnevnom nivou, angažuju sezonca i prijave ga elektronski, izmenama i dopunama Zakona će se otkloniti još neke prepreke koje su, na primer, postojale u ugostiteljstvu.

„Postojale su i ranije te neke legalne kombinacije gde smo mi preko Studentskih zadruga povlačili radnike, ali je njima tu bilo ograničeno šta sve mogu i smeju da rade“ – napominje novosadska ugostiteljka Karmen Krivokapić i dodaje: „Nisu mogli da rade sve, mogli su da budu pomoćni radnici u šanku ili kuhinji ali, na primer, nisu mogli da budu na poziciji konobara, što nama to jako znači. Nisu smeli da rade sa novcem, znači bilo je tih delova Zakona koji nisu bili praktični za nas. Kada je problem i frka, nama znači da imamo nekog može da uskoči odradi sve poslove.“

„Čini mi se da smo napravili dobar balans između onoga što su bile zamerke i rešenja koja se nalaze u predlogu Izmene i dopune Zakona. Na primer, sindikati su tražili da se uvedu kvote, u smislu da ukoliko privredno društvo zapošljava više od 50 stalnih radnika ne može da ima više od 10 odsto sezonaca, dakle na 50 stalno zaposlenih može biti više od 5 angažovanih sezonskih radnika. Time je sprečen još jedan vid mogućih zloupotreba.“ – zaključuje Jelena Bojović iz NALED-a.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj koja je, uz podršku Ambasade Velike Britanije, pokrenula inicijativu, očekuju da će se izmenjeni Zakon uskoro naći pred poslanicima Republičkog Parlamenta, i da će već početkom iduće godine biti primenjen u praksi. To bi dalo sasvim dovoljno vremena poslodavcima da se, uoči početka nove turističke i građevinske sezone, upoznaju sa mogućnostima elektronske prijave sezonskih radnika.

Elektronska prijava sezonskih radnika, poput one koja se sprovodi u poljoprivredi, uskoro bi trebalo da bude primenjena i u oblasti ugostiteljstva, građevine i kućnim poslovima. Plan je da izmene i dopune Zakona budu usvojene do kraja godine, a već naredne da počnu sa primenom. Važno je napomenuti to da sezonski radnici, prijavljeni elektronskim putem, dobijaju uplaćene poreze i doprinose, a pritom ne gube pravo na porodične penzije, socijalnu pomoć, stipendije I slično