UST: Potrebno normirati kolektivne tužbe

Kolektivne tužbe, koje bi podnosilo najmanje 50 ili čak sto 100 tužilaca sa sličnim pravnim situacijama mogle bi da budu jedno od rešenja za problem „masovnih tužbi“ koje opterećuju domaći pravni sistem, a mahom se tiču bankarskih predmeta, smatra Udruženje sudija i tužilaca.

Ove tužbe bi bile primenjive i na zaštitu prava potrošača, ali i u svim drugim predmetima gde postoji masovni priliv tužbi.

Iz ovog strukovnog udruženja podsećaju da su ove tužbe su bile predviđene odredbama Zakona o parničnom postupku (ZPP) iz 2011. godine, ali ih je dve godine kasnije Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim, pošto je utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Kao razloge, Ustavni sud je pretežno naveo nepreciznost zakonskih normi, a ideja UST je da Ministarstvo pravde ponovo razmotri mogućnost normiranja kolektivnih tužbi, pošto je u toku rad na izmenama i dopumana ZPP.

„Smatramo da ima prostora da se one vrate u ZPP uz precizno i jasno normiranje odredbi“, rekla je za Tanjug sudija Jelena Gajić predsednik Programskog saveta UST.

Ove tužbe bi, prema njenim rečima, omogućile da u slučajevima masovnih tužbi, korisnici kredita podnose jednu zajedničku tužbu uz uslov da bude 50, 100 i više tužilaca, što će opredeliti zakonodavac.

„Donosila bi se jedna jedinstvena presuda, a na taj način bi se veoma smanjili troškovi i ubrzao bi se postupak“, navela je Gajić.

Ukazala je da bi pored bankrarskih predmeta, kolektivne tužbe mogle da se koriste u svim predmetima gde postoji masovni priliv tužbi.

Ova vrsta tužbi u precedentnim pravnim sistemima ima veliki značaj, naročito u oblasti zaštite prava potrošača. Svojstvena je pravnom sistemu SAD, dok je nešto manje prisutna u državama članicama Evropske unije.

Prvu kolektivnu tužbu u Srbiji protiv tri banke podnelo je 2013. Udruženje „Efektiva“ i to zbog kredita u švajcarskim francima, zbog nedopuštenog ugovaranja valutne klauzule u švajcarskim francima i jednostranog menjanja kamata i kamatnih marži.

Prvo ročište bilo je zakazano za za 16. jun 2014, ali je nedugo zatim Ustavni sud proglasio neustavnim odredbe o kolektivnim tužbama u ZPP, čime je onemogućeno i njihovo podnošenje.

Udruženje sudija i tužilaca Srbije sugeriše zakonsko definisanje kolektivne tužbe sa naročitom pažnjom. Konkretno, smatra da treba predvideti:

– adekvatan mehanizam i način identifikovanja ugroženosti kolektivnog prava i interesa,

– uslove za sticanje aktivne legitimacije (pravo da se bude tužilac u sporu),

– sredstva pravne zaštite i moguće zahteve u procesnom smislu,

– jasna pravila postupka

– dejstvo odluka donetih u sporovima ove vrste.

U Ministarstvu pravde za Tanjug kažu da će razmotriti sve predloge struke i načelno pozdravljaju svaku inicijativu koja korespondira sa ciljevima Ministarstva i može da doprinese unapređenju efikasnosti pravosuđa.

Ukazuju da je u toku izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku koje se rade u cilju poboljšanja efikasnosti rada sudova, rasterećenja preopterećenih sudova, a samim tim i ravnomernog opretećenja svih sudova u Republici Srbiji.

„Sudovi su preopterecćni, u Beogradu posebno u građanskoj materiji, pa bi se ovim izmenama postigla jednaka dopstupnost pravdi građana i suđenje u razumnom roku“, navode u Ministarstvu pravde.

Kolektivne tužbe, koje bi podnosilo najmanje 50 ili čak sto 100 tužilaca sa sličnim pravnim situacijama mogle bi da budu jedno od rešenja za problem „masovnih tužbi“ koje opterećuju domaći pravni sistem, a mahom se tiču bankarskih predmeta, smatra Udruženje sudija i tužilaca.