• Uz terapiju smrtnost pacijenata koji boluju od plućne hipertenzije u Srbiji manja za 43 odsto

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Srce pacijenta koji boluje od plućne hipertenzije (PH) kuca kao srce sedam aktivnih sportista, a zahvaljujući sedam dostupnih terapija život tih ljudi u Srbiji je olakšan, ali je smrtnost i dalje velika zbog nedostatka preventive, poručeno je na današnjem skupu u Beogradu, koji je održan u susret Svetskom danu retkih bolesti koji se obeležava 28. februara.

    U Srbiji je dostupno 12 lekova za obolele od plućnih hipertenzija kojima se, kako je poručeno, može smanjiti smrtnost za 43 odsto.

    Međutim, kako je ukazao doktor Arsen Ristić sa Klinike za kardiologiju UKC Srbije, PH je kompleksan sindrom i teška progresivna bolest koja opterećuje srce i stvara napore pri pokretima.

    On je rekao da je značajno što je poslednjih godina podignuta svest o toj bolesti, u čemu kaže, pomažu i kolege sa VMA.

    Istakao je da je ključni napredak u lečenju razumevanje i dobar redosled primene lekova za pacijente.

    “ Oni koji su radno aktivni više se zamaraju i potreban im je kiseonik, a kombinacija biomarkera i dobrog ultrazvučnog pregleda, kao i uspešna saradnja pulmologa i kardiologa daju rezultate“, poručio je Ristić.

    Naglasio je i da se poslednjih godina ispituje trojna terapija, koja je zahvaljujući Fondu za retke bolesti uključila lekove i za PH bolesnike, čime je kaže, najtežim pacijentima pružila dodatnu šansu.

    Pacijentkinja Danijela Pešić iz Udruženja PH Srbija, od druge godine se leči od ove bolesti, a kako je rekla za Tanjug svakodnevno se suočava sa teškim izazovima kao što su zamaranje i gušenje.

    „Naše srce radi kao srce sedam aktivnih sportista. Do pre 5 godina nije bilo nikakve terapije i to je uticalo na naš kvalitet života. A moj je tada bio usmeren na kuću i hitnu pomoć“, rekla je ona.

    Kako je naglasila sada ima novi život zahvaljujući sedam dostupnih terapija.

    Dodala je da je država „razumela probleme PH pacijenata“.

    Ona je ukazala da je lečenje 50 posto a druga polovina je želja za životom.

    „Znam PH pacijente koji su sada zdravi, idemo ka tome pacijenti prestaju da umiru, i da dobijamo izlečenje u vidu transplantacije pluća“, rekla je ona.

    Dodala je da je za veliku većinu pacijenata PH i dalje neizlečiva bolest.

    Doktorka Tanja Dimić Janjić sa Klinike za pulmologiju UKC Srbije rekla je da je PH retka bolest koja povećava pritisak u plućnoj arteriji, što se odražava na kardiovaskularni i respiratorni sistem.

    Navela je da u Evropi, kao i u Srbiji, oboli oko 50 – 60 pacijenata na milion stanovnika godišnje.

    Istakla je da se simptomi javljaju pri naporu, među kojima su najčešći kratak dah, bol u grudima, slabosti, a u najtežim slučajevima i oticanje nogu i trbuha.

    „Rano otkrivanje i rano započinjanje lečenja poboljšava kvalitet života i ukupno preživljavanje ovih bolesnika“, rekla je ona i dodala da oko 75 posto pacijenata ima otežano disanje.

    Na skupu je poručeno i da je u poslednje tri godine bilo otežano lečenje PH pacijenata zbog manjka lekara jer su morali da budu u kovid bolnicama.

    Skup je održan u susret Svetskom danu retkih bolesti koji se obeležava 28. februara, a organizator je kompanija MSD Srbija.

    Srce pacijenta koji boluje od plućne hipertenzije (PH) kuca kao srce sedam aktivnih sportista, a zahvaljujući sedam dostupnih terapija život tih ljudi u Srbiji je olakšan, ali je smrtnost i dalje velika zbog nedostatka preventive, poručeno je na današnjem skupu u Beogradu, koji je održan u susret Svetskom danu retkih bolesti koji se obeležava 28. februara.

     
     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Na našim rekama primetan sve veći broj ribokradica

    Ribočuvari ovih dana imaju pune ruke posla. Da li zbog posta ili iz nekog drugog razloga, na našim rekama primetan je sve veći broj ribokradica. Iako su za krivolov predviđene velike kazne, mnogi […]

    Gde je nestala 13. plata u Srbiji

    Ono što nazivamo 13. platom jesu dodatne naknade koje kompanije isplaćuju radnicima kao dobrovoljne bonuse, zasnovane na učinku ili kao obavezne isplate jednake mesečnoj zaradi. […]