Uže oko vrata Srbije

Srbija ubrzano tone ka dnu, a razlog tome je sve teža prodaja državnih obveznica kojima se vraćaju pristigle finansijske obaveze, piše 021.rs.

Od početka rata u Ukrajini, potražnja za srpskim hartijama od vrednosti svedena je na minimum, a da bismo samo isplatili one koje nam pristižu na naplatu ove godine potrebno nam je 3,5 milijardi evra.

Proteklih godina Srbija je neobično lako pozajmljivala novac emisijom obveznica. Lane, u februaru, dakle pre samo godinu dana, prodali smo državne hartije od vrednosti, nominovane u dinarima, na čak desetogodišnji rok. Tako nešto nismo uspevali decenijama unazad, pri čemu je i kamata, 2,5 odsto na godišnjem nivou, bila neuobičajeno niska s obzirom na dugu ročnost i u finansijskom svetu ne baš traženu valutu aranžmana.

Krah jeftinih zaduženja

Bilo je to vreme jeftinih kredita i masovnog zaduživanja zemalja sa ambicijom da se razvijaju po osnovu pozajmljenog kapitala. Srbija nije bila neki izuzetak, mnoge države ponašale su se slično. Ali, po svemu sudeći, lakom zaduživanju dolazi kraj, okončava se neobično dugo razdoblje lako dostupnog novca.

Istina, jasni signali otežane prodaje na tržištu obveznica uočavali su se u poslednjem kvartalu prošle sezone. Posebno su skočile kamate na prodaji hartija nominovanih u evrima. Sasvim razumljivo – kakav je interes finansijera da kupuju obveznice po kamati od 1,85 ili 2,40 odsto ako je inflacija jesenas dostizala i pet odsto? Ipak, država Srbija je uspela da pronađe rešenje emitovanjem hartija sa kraćim rokom dospeća.

Sa ratom u Ukrajini stvari se ubrzano pogoršavaju. Inflacija u Srbiji dostiže 7,2 odsto, u SAD i Evropi je još gore, teško je naći zemlju gde je ispod osam odsto. No, prethodnih godina emitovane hartije stižu na naplatu, pa će tako ove sezone biti potrebno prikupiti 3,5 milijardi evra kako bi Srbija ispunila obaveze. Međutim, tržište svakim danom sve više usporava i sve je manje potražnje za srpskim državnim obveznicama.

Mukotrpno na berzi

Ovogodišnji start na finansijskom tržištu Srbija je započela emitovanjem obveznica vrednih 60 milijardi dinara na dvogodišnji rok i uz kamatu od 2,75 odsto. To su bili uslovi sa kojima je uspešno okončala prethodnu godinu. No, 18. januara kupci su bili zainteresovani da pozajme samo 9,9 milijardi dinara. Država ponovo nudi ove hartije 8. februara i, u dobroj meri zahvaljujući prethodnim razgovorima sa ovdašnjim bankama, uspeva da pribavi oko 24,5 milijardi dinara. Po treći put iste hartije iznosi na tržište 8. marta, ali kupaca je bilo samo za 4,65 milijardi uz kamatu od 2,95 odsto. No, ministar za finansije Siniša Mali je uporan i 4. aprila ponovo pokušava da uvali državne papire. Uspeva nekako da pribavi tek 1,92 milijardi dinara.

Tako Srbija ni iz četiri pokušaja nije uspela u celosti da pribavi pozajmicu vrednu gotovo 500 miliona evra. A ove godine samo da bi se regulisale ranijih godina emitovane hartije, a koje sada pristižu na naplatu, državi će biti potrebno 3,5 milijardi evra. Ako ne bude mogla da ih nađe standardnim emitovanjem novih hartija, moraće da ide na direktan kreditni aranžman. Najverovatnije, baš kod Međunarodnog monetarnog fonda. U tom slučaju kamate su znatno više, posebno sada kada širom sveta inflacija divlja.

Mali izvoz

Možda i veća nevolja su poprilično pogoršani pokazatelji poslovanja srpske privrede. Lane je spoljnotrgovinski deficit dostigao visokih sedam milijardi evra, dok je za prva dva meseca tekuće sezone već dostigao 1,72 miljarde. Uobičajeno „peglanje“ deviznim doznakama naših gastarbajtera i novcem od stranih investicija više neće biti dovoljno, tako da će se i za te potrebe morati zajmiti.

Verovatno da će se premašiti i planiranih 1,5 milijardi evra deficita budžeta, predizborna davanja i ulaganja u zaštitu od pandemije su neobično visoka i usmerena na celokupno stanovništvo, često onima kojima baš i nije potrebna pomoć.

Rat u Ukrajini će za posledicu imati da će rast BDP-a biti osetno ispod planiranih 4,5 odsto, a još je gore što privreda Nemačke trpi velike posledice sukoba. Potražnja njihovih kompanija, a to je tržište za ne tako mali broj srpskih preduzeća, biće umanjena i za trećinu. Sledstveno, biće manje posla, time i prihoda, za srpske kooperante. Moguće je da veliki manjak poslova uzroči i pad zaposlenosti u Srbiji, a od uvećanja broja radnih mesta ove sezone nema ništa. Umanjiće se i državni budžet.

Uže oko vrata

Rast BDP-a neće biti prema planu, javni dug će najverovatnije nastaviti da se uvećava, a krajem marta je iznosio 30,550 milijardi evra. Ipak, najgrublje posledice bi nastale ako se produži sasvim skromna potražnja za srpskim obveznicama, još gore bi bilo da dođe do dodatnog pada. Uz inflaciju, to bi uzročilo snažan rast kamata na finansijskom tržištu, još i veći pri direktnom sklapanju kredita.

Na kamate smo u poslednje vreme godišnje izdvajali otprilike 800 miliona evra, međutim vreme jeftinog novca prolazi i ovaj izdatak može veomo brzo biti dvostruko, pa i trostruko veći. Čak i u najpovoljnijoj varijanti pozajmljivanja obveznicama. Što se više budemo zaduživali kreditima, rašće i trošak na kamate.

Sada, u proseku, na dug od 30,5 milijardi plaćamo približno 800 miliona evra, što daje prosečnu kamatu od gotovo 2,6 odsto. Kada tržište posustane i država bude primorana na direktno kreditiranje, kamate brzo dostignu 6,5 pa i više odsto.

Ako bismo se setili Grčke od pre šest-sedam sezona videli bismo da je ova zemlja bila prinuđena da pozajmljuje i po kamati od 11,5 odsto, pa i više. Dešavalo se da u tri uzastopne godine pozajmljivačima isplati i po 30 milijardi evra, a da dug, zbog promene kursa valuta u kojima je bila zadužena, naraste. Drugim rečima, celokupna isplata je odlazila na kamate.

Slično je bilo, ne ponovilo se, i jugoslovensko iskustvo pre tri decenije.

Srbija ubrzano tone ka dnu, a razlog tome je sve teža prodaja državnih obveznica kojima se vraćaju pristigle finansijske obaveze…