Vantelesna oplodnja: Svaki šesti par u Srbiji ima problem sa sterilitetom

Vantelesna oplodnja (in vitro fertilizacija – IVF) je danas sve češći put ka roditeljstvu i ljudi to normalno prihvataju, kaže za portal N1 dr Zorica Crnogorac, vodeći stručnjak u lečenju steriliteta.

„Kao neko ko je skoro dve decenije predan svojoj misiji – darivanju života, za mene je vantelesna oplodnja zaista nešto posebno“, ističe ona.

Navodi da je to „izuzetno delikatan posao, ali i najlepši i najhumaniji deo medicine“ koji je, kako kaže, i posle toliko godina bavljenja tom oblašću iznova fascinira.

„Najpre to dete gledate dok je još ćelija, zatim embrion, do momenta kada čujete njegove prve otkucaje srce, osećaj koji ne mogu da vam opišem. Moj posao me je uvek učinio ponosnom, ali od kada sam i lično prošla kroz sve, još sam ponosnija na moj tim i radost koju svakodnevno unosimo u živote mnogih ljudi“, rekla je ona.

Dr Crnogorac ukazuje da se često koristi pogrešan naziv – „veštačka oplodnja“.

„Tu nije ništa veštačko. Vantelesna metoda je jedna od metoda medicinski asistirane oplodnje u kojoj se odabir polnih ćelija (jajnih ćelija i spertmatozoida), oplodnja i početak razvitka embriona događaju van tela, u embriološkoj laboratoriji. Druga metoda medicinski asistirane oplodnje je unutartelesna oplodnja, odnosno intrauterina inseminacija neposredno pre tačno određene ovulacije“, objašnjava.

Doktorka naglašava da je neplodnost sve češća kod nas, kao i u svetu, i da pogađa oko 15-17 odsto parova.

„U trećini slučajeva problem je ženska neplodnost, u trećini muška, jednu trećinu čine i udruženi činioci. Važan razlog za neplodnost je odlaganje rađanja do tridesetih godina, jer tada već opada plodnost žene. Ne smemo zaboraviti da je u četvrtoj deceniji ženi preostalo tek oko 30 hiljada jajnih ćelija od početnih 7 miliona. One se svakim ciklusom troše i ne mogu se obnavljati“, navodi ona.

Prema njenom mišljenju, nedovoljno se radi na prevenciji muškog steriliteta, koji je u poslednjih godina u porastu.

„Mladi muškarci još dobijaju vrlo malo saveta kako da se čuvaju infekcija, naročito polno prenosivih, kako da rade preventivne preglede i gde mogu da se savetuju i kako da provere stanje plodnosti. Zato nastojimo da kod svakog para, koji se javi s problemom steriliteta, napravimo kompletnu dijagnostiku i kod muškog partnera“, ističe dr Crnogorac.

Dodaje da odluka o tome kojim putem ćete ići i sa kim, nije ni malo laka.

„Dobro informisanje o rezultatima koje ustanova postiže na tom polju i to u vašoj starosnoj kategoriji, o odnosu koji ima prema pacijentu, o tehnologiji koju koristi, može vam značajno pomoći da odaberete tim kojem ćete verovati. Svaki par je poseban, savremena medicina se bazira na personalizovanom pristup, vi neka opšta pravila ne možete da primenite na svakom paru, sve se to prilgođava i to doprinosi većem uspehu vantelesne oplodnje“, ističe ona.

Ukazuje da postupku vantelesne oplodnje prethode mnogi drugi, jednostavniji, koji vrlo često preokrenu tok u željenom pravcu već tokom pripreme za sam postupak.

„Nekada je potrebno samo korigovati ovulacije kod žene, insulinsku rezistenciju, poremećaj rada štitne žlezde, trombofiliju, ukloniti postupkom histeroskopije poremećaje šupljine materice, nakon svega navedenog u velikom broju slučajeva nije neophodna vantelesna oplodnja“, kaže ona.

Doktorka naglašva da se danas širom sveta obavlja više od milijardu procedura vantelesne oplodnje. U Srbiji, prema nekim istraživanjima, oko 400.000 ima problem da dobije potomstvo, a njih oko 100.000 su kandidati za vantelesnu oplodnju.

„Sve više mladih parova, mlađih od 30 godina, ima problem sa sterilitetom i oni čine čak 30 odsto ukupnog broja parova koji su obuhvaćeni postupcima vantelesne oplodnje. Prošle godine, o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), kroz postupak vantelesne oplodnje prošlo je oko 7.200 žena. U našoj ustanovi se godišnje se obavi više od 1.000 postupaka vantelesne oplodnje“, navodi ona.

Procene govore da svaki šesti par u Srbiji ima problem sa sterilitetom, a vitalna statistika svedoči da se stvaranje porodice sve više odlaže za kasnije godine, zbog čega sve veći broj žena prvi put odlazi u porodilište na izmaku četvrte, odnosno početkom pete decenije života. Brojke Republičkog zavoda za statiku govore da je tokom 2020. godine više od 10.000 žena rodilo dete između 35. i 39. godine, a čak 2.298 žena otišlo je u porodilište između 40. i 44. godine. Podaci takođe svedoče da je u toj kalendarskoj godini 196 žena starosti od 45 do 49 godina rodilo dete, a u porodilište su otišle i 44 žene starije od 50 godina.

Kada govorimo o neplodnosti, govorimo o trci sa vremenom, kaže dr Crnogorac i dodaje da, ukoliko se posle godinu partneri nisu ostvarili prirodnim putem kao roditelji, trebalo bi da potraže pomoć stručnjaka.

„Rađanje u kasnijim godinama povećava rizik od genetskih anomalija ploda. S druge strane, sa stručnog aspekta znamo da uspešnost vantelesne oplodnje opada posle 40-te godine – oko 10 odsto je, a nakon 45 godine oko pet odsto. Češći su spontani pobačaji, prevremeni porođaj, kao i pojava hipertenzija, ali s tim činjenicama parovi moraju biti upoznati i bez obzira na nisku uspešnost, moramo ih podržati i savetovati im strpljenje“, kaže doktorka.

Iako je šansa za uspeh ciklusa vantelesne oplodnje dobra i danas dostiže i više od 50 odsto u određenim situacijama, ova procedura i dalje nije “čarobni štapić” i određen procenat pacijenata neće uspeti iz prvog ili čak nekoliko pokušaja, ističe ona.

„To bude baš jak udarac za par, neočekivan, odnosno, u trenutku kada nisu ni spremni za to. Ono što im savetujem je da budu svesni da su dali sve od sebe, da su iskoristili mogućnosti koje su pred njima i da ih za mnoge ima još. Ipak, raduje me što su mi mnogo poznatije lepe priče da upravo takav izazov ojača par. Da se zbliže više, razumeju bolje, upoznaju bolje i tako osnaženi lakše prihvate i da žive život i bez bebe“, kaže ona.

Na pitanje šta savetuje pacijentima, dr Crnogorac odgovara da svakome ko dođe kod nje prvo kaže da rešenje postoji, jer je medicina mnogo uznapredovala, te da imaju vere u sebe, budu pozitivni, imaju poverenje u tim koji su izabrali i da će rezultat „skoro sigurno doći“.

Jedno od najčešćih pitanja prilikom informisanja o samom procesu i konačne odluke jeste može li ta stimulacija imati i negativne posledice.

„Međutim, hormonska terapija u procesu vantelesne oplodnje je kratkotrajna (svega desetak dana kod kratkih protokola) i uglavnom ne ostavlja posledice po zdravlje žene. Hormonska terapija može se koristiti kod zdravih žena, a uz oprez i nadzor i kod pacijentkinja koje boluju od određenih bolesti (npr. bolesti jetre, bubrega, tumori). Upravo iz tih razloga pre postupka pacijentkinja se detaljno pregleda, a to podrazumeva i obavezan pregled dojki“, naglašava ona.

Dodaje da su mogući neki nusefekti kod administracije hormona, kao npr. pojava cisti na jajnicima.

„Kod pacijentkinja koje su imale više postupaka vantelesne oplodnje uz stimulacije hormonima, neizbežno dolazi do pada takozvane ‘ovarijalne rezerve’, što ima za posledicu slabiji odgovor jajnika u narednim postupcima, uz dobijanje manjeg broja jajnih ćelija“, navodi ona.

Iako nam je 21. vek doneo mnogo toga dobrog, „počastio“ nas je znatno bržim i nezdravijim stilom života od onog koji su vodile neke generacije pre naših, kaže ona.

„Hrana koju jedemo puna je aditiva, hormona, plastike itd. Vazduh koji dišemo je zagaženiji, život koji vodimo je stresniji, i sve to skupa dovelo je do toga da nam je stvaranje potomstva postalo izazov. Na svu sreću medicina je toliko napredovala, te svakodnevno uspevamo da se izborimo sa svim tim izazovima i usrećimo mnoge porodice“, zaključuje dr Zorica Crnogorac.

Vantelesna oplodnja (in vitro fertilizacija – IVF) je danas sve češći put ka roditeljstvu i ljudi to normalno prihvataju, kaže za portal N1 dr Zorica Crnogorac, vodeći stručnjak u lečenju steriliteta.