Vaspitavanje pasa

U doba interneta lako je zalutati u moru podataka pa je mnogo sigurnije obratiti se za pomoć instruktorima ukoliko pas ima problem socijalizacije.

Vaspitan pas je zadovoljstvo, a nevaspitan veliki problem, pa su i vlasnici sve više zainteresovani da svoje ljubimce nauče lepom ponašanju, da li sami ili uz pomoć dresera.

„Vaspitači” četvoronožaca kažu da su vlasnici sve svesniji da psa treba vaspitavati i obučiti, pa se sve češće javljaju čim uzmu novog psa. Još dok je štene, s njim se mora raditi i pravilno ga usmeriti, a posle će sve biti lakše. Čak i kad se zakasni, i štene napuni šest meseci i stekne loše navike, još se, uz malo više truda, mane mogu ispraviti.

Ranije su se instruktorima javljali uglavnom vlasnici koji su već imali problem sa socijalizacijom i vaspitanjem svog ljubimca, pa su prosto bili primorani da potraže pomoć. U poslednje vreme, kako kažu naši sagovornici, sve je više vlasnika koji su nabavili psa ili tek nameravaju da ga nabave i interesuju se za obuku. Oni žele da ga pravilno vaspitaju ili čak da se bave aktivno radom, sportskom obukom, da naprave sebi veće zadovoljstvo tako što će uz psa dobiti rekreaciju, druženje, putovanja i sve ono što praktično podrazumeva sportska i radna kinologija.

Pseća inteligencija razlikuje se od ljudske, ali i psi mogu da konkretno promišljaju, povezuju analogijom, predviđaju, bave se prikrivanjem kada znaju da nešto nije dozvoljeno, znaju za šalu… Zato je i obuka pasa prava nauka, veština i izazov za one koji se time stručno bave, ali i za vlasnike.

– U doba kada je internet prepun informacija o treniranju pasa, lako je zalutati u moru podataka i pristupa. Ključ uspeha je u individualnom pristupu. Svaki pas je jedinstven, sa svojim karakteristikama i potrebama. Nastojimo da razumemo svakog psa i vlasnika kako bismo kreirali prilagođeni plan obuke i edukacije. Na taj način uspostavljamo čvršću vezu između vlasnika i psa, stvarajući harmoničan odnos pun poverenja i razumevanja – kaže Nikola Urošević, koji se bavi obukom pasa.

Pitanje dresure i vaspitanja, dodaje naš sagovornik, često se postavlja kao izbor između dve opcije. Međutim, obe komponente neophodne su u obuci. Obuka uči psa komandama i veštinama, dok vaspitanje postavlja granice i uči psa kako da se ponaša u različitim situacijama. Oba aspekta su od suštinskog značaja za stvaranje poslušnog i društvenog psa.

Da li je moguće promeniti stečene negativne navike pasa?

– Ovo pitanje često muči vlasnike koji se suočavaju s problematičnim ponašanjem svog ljubimca. Odgovor zavisi od starosti psa. Ukoliko je pas mlađi od šest meseci, postoji veća fleksibilnost u promeni navika. Međutim, sa starijim psima treba se suočiti s rutinama koje su se učvrstile tokom vremena. U takvim situacijama neophodno je strpljenje, doslednost i upornost vlasnika, pa se i stariji psi mogu uspešno usmeriti ka pozitivnim promenama.

Jer, mnogi će reći da zapravo obuka pasa traje ceo život, nikad nije kasno za nove stvari koje će pas naučiti, ukoliko je postavljena u detinjstvu dobra osnova. Srećan pas – srećna porodica, a može i obrnuto.

U pansionu sami ili u društvu

Leto je vreme kada se psi ostavljaju na čuvanje članovima porodice, rođacima, komšijama, ali i smeštaju u pansione gde borave s ostalim psima. Interesovalo nas je kako toliko raznih rasa, različitih po karakteru, veličini, od najmanjih do ogromnih, druželjubivih i onih koji reže, sačuvati na jednom mestu.

– Pse koji se previše boje treba izolovati. Oni bi trebalo da spavaju u posebnom boksu ili prostoriji, zavisno od raspoloživog mesta i njihovih navika od kuće. Agresivne pse, ako stepen agresivnosti nije velik, trebalo bi što je moguće više uključiti u normalne aktivnosti i ispraviti to negativno ponašanje. Ako su mnogo agresivni, jedino rešenje je da budu sami – kaže dreser Miloš Jević.

Pravilo je i da se veliki i srednji psi puštaju zajedno, a mali posebno. Jer, čak i ako su socijalizovani, može doći do povrede u igri zbog razlike u težini.

Temperament bitniji od izgleda

Vlasnici treba psa da biraju najpre po temperamentu i karakteru, a onda prema izgledu. Treba se raspitati i o karakteristikama rase, čak i ako je mešanac, treba proceniti kojim je rasama sličan da biste znali šta od njega može da se očekuje u smislu ponašanja, načina prihvatanja obuke i vaspitanja. Treba pročitati ili potražiti savet u nekoj od škola ili klubova, ali bi trebalo zadržati kritički stav i prema onome što se pročita na internetu. Da bi obuka bila uspešna, pas mora, pored naravno osećaja da je voljen i zaštićen, imati socijalizaciju i kućno vaspitanje i to nijedan dreser niti obuka ne mogu nadomestiti. To se ne kupuje plaćanjem časova, nego savesnim odnosom prema tom članu porodice, kažu dreseri.

U doba interneta lako je zalutati u moru podataka pa je mnogo sigurnije obratiti se za pomoć instruktorima ukoliko pas ima problem socijalizacije.