Sve zgrade u Srbiji moraće da imaju „energetske pasoše“ bez obzira na to kada su izgrađene, a posedovanje tog sertifikata o energetskim svojstvima objekata biće uslov za kupoprodaju nekretnina.
To je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u skupštinskoj proceduri, podseća Euronews Srbija.
„Energetski pasoš“ daje energetsku ocenu zgrade i sadrži podatke o energetskom razredu zgrade, odnosno potrebnoj energiji za grejanje, o kvalitetu zgrade, kao i preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije. Zgrade čiji je vlasnik država moraće taj sertifikat da pribave u roku od tri godine, a vlasnici postojećih poslovnih zgrada u roku od pet godina.
Za vlasnike postojećih stambenih zgrada, odnosno stanova, taj rok je duplo duži i tu obavezu moraju da ispune u roku od 10 godina. Posle isteka tog roka, „energetski pasoši“ postaće sastavni deo kupoprodajnih ugovora nekretnina, odnosno obavezno će se prilagati prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili zaključenja ugovora o zakupu.
Za sve te kategorije propisane su novčane kazne ukoliko tu obavezu ne ispune u zakonskom roku, a one se kreću od 25.000 do 100.000 dinara. Izmenama zakona precizirano je da sertifikati o energetskim svojstvima zgrade važe deset godina od dana izdavanja. Nakon isteka 10 godina, izradiće se novi sertifikat, piše Euronews Srbija.
„Važno je da se energija što manje rasipa“
Stručnjaci kažu da je jako bitno da energetske uštede budu što veće i da se energija što manje rasipa. Navode da je kod nas standard energetski razred C.
„Više od 90 odsto starih zgrada u Srbiji su u energetskim razredima nižim od razreda C, koji je minimum da bi zgrada ispunila potrebne standarde energetske efikasnosti. Tako je ogromna većina objekata u Srbiji na nivou razreda D, E, F, G koji pokazuju ogromnu potrošnju eneregije po metru kvadratnom na godišnjem nivou“, rekao je za Euronews Srbija konsultant za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Slobodan Jerotić.
Nove zgrade su od 2012. godine, kada su usvojeni pravilnici o energetskoj efikasnosti i o energetskoj sertifikaciji, bile obavezne da urade „energetske pasoše“ jer nakon njihove izgradnje, tehnički prijem je podrazumevao i njegovu izradu.
„Recimo, taj energetski razred C za postojeće zgrade je 75 kilovatsati po kvadratnom metru godišnje, mislim samo na gubitke toplotne energije kroz zidove, kroz omotač zgrade, to je skoro dva prema jedan. Što se tiče električne energije, takođe postoji jedan podatak da je potrošnja električne energije u Srbiji oko 60 odsto veća nego što je prosečna potrošnja električne energije u zemljama EU. Mi na svim poljima strašno rasipamo energiju„, rekao je Jerotić.
Kada je reč o energetskoj efikasnosti, kaže Jerotić, podrazumeva se i potrošnja vode, a naši vododovodni sistemi imaju stravične gubitke koji se u nekim malim opštinama kreću i preko 60 odsto.
„Gde god da zagrebete, što se tiče energetske efikasnosti, vidite da je to stanje katastrofalno i da se vrlo malo stvari pokreće napred“, rekao je Jerotić za Euronews Srbija.
„Sve će trajati 200 godina“
Svaka zgrada u Srbiji, odnosno stan može da poboljša energetsku efikasnost, odnosno energetska svojstva. Troškovi unapređenja energetske efikasnosti uglavnom padaju na teret vlasnika stanova.
„To je tako svuda. Kod nas je napravljen mehanizam tako da građani koji imaju novac, nekoliko hiljada evra, od države dobiju još toliko ili nešto malo manje. Međutim, 80 odsto građana nema taj novac i mnogo pametnije bi bilo da kada bi postajao neki garancijski fond, praktično kad bi građani mogli da dobiju kredit na 15 ili 20 godina da ugrade termoizolaciju, odnosno da unaprede energetska svojstva svojih zgrada, da kroz račune za potrošnju energije štede i da te uštede budu veće nego što su rate kojim se vraćaju ti krediti. Onda bismo imali jako veliki broj ljudi koji bi učestvovali. Ovako, sve će trajati 200 godina„, zaključio je Jerotić za Euronews Srbija.
To je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u skupštinskoj proceduri, podseća Euronews Srbija.