Velike razlike u broju vakcinisanih po gradovima u Srbiji
Podeli vest:
Prema poslednjim podacima, broj vakcinisanih građana značajno se razlikuje u gradovima i opštinama po Srbiji.samo je u šest beogradskih opština i Preševu vakcinisano više od 50 odsto ljudi starijih od 75 godina, dok je u Novom Pazaru, na Ubu, u Lajkovcu, Crnoj Travi, Tutinu i još nekoliko manjih opština taj procenat i dalje ispod 15 odsto.
Samo je u šest beogradskih opština i Preševu vakcinisano više od 50 odsto ljudi starijih od 75 godina, dok je u Novom Pazaru, na Ubu, u Lajkovcu, Crnoj Travi, Tutinu i još nekoliko manjih opština taj procenat i dalje ispod 15 odsto.
Velike razlike su čak i u samom Beogradu gde je u centralnim gradskim opštinama vakcinisana trećina punoletnih lica, dok u Mladenovcu, Obrenovcu i Lazarevcu nešto više od 10 odsto stanovnika, piše „Blic“.
Prema najnovijim podacima Vladine kancelarija za IT tehnologiju koje prenosi Blic, pored centralnih opština glavnog glada Srbije, interesantno da je u prvih deset opština po stopi vakcinacije najstarijih građana još Kikinda, dok je Novi Sad na 11. mestu, Niš na 14. poziciji, a Kragujevac na 19. mestu.
Podaci pokazuju da značaj vakcinacije nedovoljno razumeju najstariji stanovnici možda i najsiromašnijih opština poput Crne Trave (12,39 odsto), Merošine (11,83 odsto) i Tutina sa svega (9,54 odsto) procenta vakcinisanih iznad 75 godina starosti.
Kakav je stav građana prema vakcinaciji?
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić kaže za Danas da kada su u pitanju stavovi građana prema vakcinaciji, oni nisu cementirani i da se menjaju shodno onome što se dešava.
„Dovoljno je da se povede jedna kampanja, da neko uticajan podrži vakcinaciju i da ljudi promene mišljenje. Takođe, što je više ljudi koje građani vide da u njihovom okruženju primaju vakcine, to će je i sami lakše prihvatiti“, navodi Cvejić.
Profesor Cvejić dodaje i da javno mnjenje ne radi kao prekidač, te ističe da kampanja gde političari svojim primerom ukazuju na važnost vakcinacije nije dovoljna jer neće uticati na one slabije obrazovane, ali i na one koji su obrazovani ali nemaju poverenja u političare.
Epidemiolog Mijomir Pelemiš, član Kriznog štaba, nedavno je rekao da nepoštovanje epidemioloških mera može značajno otežati i onemogućiti proces vakcinacije.
„Ako ne budemo nastavili da sprovodimo epidemiološke mere, biće nam ugrožena i vakcinacija. Ljudi će se razboljevati, a kada su u akutnoj fazi bolesti, oni tada ne mogu da prime vakcinu„, naveo je Pelemiš.
Od početka masovne vakcinacije u Srbiji dato je više od 1.650.000 doza vakcina, a 620.000 građana je revakcinisano.
Prema poslednjim podacima, broj vakcinisanih građana značajno se razlikuje u gradovima i opštinama po Srbiji.samo je u šest beogradskih opština i Preševu vakcinisano više od 50 odsto ljudi starijih od 75 godina, dok je u Novom Pazaru, na Ubu, u Lajkovcu, Crnoj Travi, Tutinu i još nekoliko manjih opština taj procenat i dalje ispod 15 odsto.
Podeli vest:
