Veliki potencijal i manjak kadrova: Stotine nepopunjenih radnih mesta u srpskoj gejming industriji
Prošle godine ukupan prihod 15 najuspešnijih kompanija u oblasti gejming industrije u Srbiji iznosio je čak 150 milliona evra, što je za 10 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Trenutno su u izradi 94 igrice, a srpske igre su preuzete putem interneta do sada čak 100 miliona puta. Gejming industrija ove godine otvara 330 novih radnih mesta. Uprkos tome što je reč o profitabilnom poslu, nedostaje ljudi, pa se već procenjuje da ta mesta neće biti popunjena.
U 2022. obavljeno je više od 50 igara iz Srbije koje su pravili domaći timovi i kompanije. Izveštaj Asocijacije industrije video igara Srbije pokazuje da je naša zemlja na gejming sceni sve značajniji igrač.
Najveća tržišta domaćih igara su Amerika, Velika Britanija, Nemačka i Francuska. Da bi se Srbija pozicionirala na sam vrh globalne scene, potrebni su talenti.
Svetlana Mikić, menadžerka brenda i komunikacija Playstudios Europe kaže da s obzirom na to da je industrija mlada, u Srbiji nismo imali vremena da razvijemo toliko eksperata koliko nam je potrebno.
„S druge strane formalno obrazovanje ne može da prati taj tempo, ali postoje razne inicijative gde se postepeno dešavaju pomaci u tom polju“, rekla je Mikić za Eurones Srbija.
Na Fakultetu dramskih umetnosti je prošle godine otvoren smer za gejm art, na kojem će se školovati budući stručnjaci za ovu oblast. Studenti prve generacije imaju od 17 do 43 godine.
„Imamo jednog studenta koji je završio filozofiju, tako da mu je ovo sad drugi fakultet, imamo mlade koji dolaze iz umetničkih škola, imamo studentkinju koja je studirala Fakultet tehničkih nauka, mladića sa slikarstva. Najviše vole da prave kompleksne video igre sa velikim svetovima, sa stvarima za koje zaista treba puno znanja i puno iskustva da bi mogli da to prave“, rekla je za Euronews Srbija profesorka na katedri Vizuelni efekti, animacija i gejm art Mina Cvetinović Pavkov.
Studenti kroz formalnu nastavu upoznaju stručnjake iz različitih kompanija i započinju direktnu saradnju, a Cvetinović Pavkov kaže da u septembru raspisuju novi upisni rok.
U Asocijaciji industrije video igara Srbije navode da je veliko interesovanje mladih da se uključe u gejming industriju, da je nedavno pokrenuta platforma gde studenti, srednjoškolci i roditelji mogu da se informišu o svim pozicijama koje postoje u gejmingu, kao i da polako splašnjava i nepoverenje roditelja prema mogućem budućem zanimanju njihove dece.
Koji su najdeficitarniji profili
Kristina Janković Obućina iz Asocijacija industrije video igara Srbije kaže za Euronews Srbija da se većina od 330 mesta koja su otvorena u gejming industriji odnose na razne vrste umetničkih pozicija.
„Najperspektivnije su one koje je trenutno najteže popuniti, to su stručnjaci za monetizaciju, oni koji pronalaze načine da mobilne igre, koje su inače besplatne, zarade. Druge pozicije koje je jako teško popuniti su producenti, to su oni organizatori koji vode računa o budžetu, o rokovima i timovima i sve vrste menadžera“, rekla je Janković Obućina govoreći o najdeficitarnijim profilima u gejming industriji.
Osim nedostaka stručnog kadra, ona je navela da predstavlja veliki problem to što postoji dvostruko oporezivanje sa SAD, koje su najveće i najvažnije tržište za video igre koje se prodaju iz Srbije.
„To predstavlja veliki problem i manjim timovima, ali i velikim kompanijama. Dok se to ne reši, moraće na svaku prodatu igru ljudi da plaćaju i onaj standardni porez i jos jedan koji se plaća u SAD“, rekla je Janković Obućina.
Govoreći o olakšicama koje država obezbeđuje za gejming industriju, ona kaže trenutno postoje korisne olakšice, najviše za razvoj i istraživanje, za koje mogu da se prijave kompanije i timovi koji se bave razvojem video igara u Srbiji, ali da osim toga ne postoje neke značajne olakšice.
„Ono što bismo voleli da vidimo je formiranje nekih fondova koji služe isključivo za finansiranje gejming timova kako bismo pomogli da mlade ideje dođu na globalno tržište“, dodala je ona.
Ljudi različitih zanmimanja pristupaju gejming industriji, a Janković Obućina kaže da ima dosta arhitekata, psihologa i farmaceuta, ljudi koji su učili japanski, nemački i kineski jezik, ali i jedan mesar koji je napustio porodični posao i sada je senior u industriji.
Kada se hobi pretvori u posao
Nikola Đukić završio je Avio-vazduhoplovnu akademiju za avio-mehaničara, ali ga je put odveo u polje kreiranja igara.
„Sve ovo je bilo što se tiče softvera i kompjuterske grafike hobi i nikad nisam razmišljao da će jednog dana ovo biti profitabilno i zapravo se moj hobi pretvorio u posao. Bitno je da ljudi znaju da su gejm studiji otvoreni, da će uvek prihvatiti vaše radove, niko vas neće pitati ni šta ste završili, bitno je vaše iskustvo i koliko ste uneli vremena u sebe“, kaže za Euronews Srbija Nikola Đukić, animator Playstudios Europe.
Samo igre PlayStudios-a imaju preko 13 miliona korisnika, a najpopularnije su besplatne takozvane „kežual“ igre, za publiku od 7 do 77.
Dominacija stručnog kadra se očekuje za nekoliko godina. Stručnjaci kažu da sada znaju da novootvorena mesta neće biti popunjena, ali je vrlo moguće da za pet godina bude velike konkurencije.
Prošle godine ukupan prihod 15 najuspešnijih kompanija u oblasti gejming industrije u Srbiji iznosio je čak 150 milliona evra, što je za 10 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Trenutno su u izradi 94 igrice, a srpske igre su preuzete putem interneta do sada čak 100 miliona puta. Gejming industrija ove godine otvara 330 novih radnih mesta. Uprkos tome što je reč o profitabilnom poslu, nedostaje ljudi, pa se već procenjuje da ta mesta neće biti popunjena.